Sada ili kasnije?

U razgovoru s potencijalnim klijentima često čujem isto: u jednom trenutku, jednostavno su digli ruke od brige o sebi.

Razlozi su različiti – rođenje deteta, brak, novi posao, život koji nameće sve više obaveza – ali ishod isti: ispremetan dnevni raspored, izgubljena struktura vremena, koje kao da curi između prstiju.

Oni koji su redovno vežbali i bili vitki, mišićavi, puni energije i samopouzdanja, postaju spori, atrofiranih mišića i bez samopoštovanja. Slika i prilika muškaraca iz reklama za pivo (koji se agresivno nameću kao poželjan model – ljubitelji sporta koji sport samo gledaju iz fotelje). Stvari dolaze dotle da osećaj u sopstvenom telu postaje neizdrživ: „Osećam se meko, slabo, beživotno, kao testo, ili kaša.“ A kad ih pitam zašto su toliko čekali da uzmu stvar u svoje ruke, odgovor je, kao po pravilu: „Ne znam.“

Da li je u pitanju nemotivisanost? Neodgovornost? Ili samo lenjost? Uprkos pitanjima, većina insistira da ne zna zbog čega ne može da se vrati navici življenja aktivnijeg, agresivnijeg, energičnijeg i zdravijeg života.

Svi kažu da su često razmišljali o tome. Da su manje ili više puta pokušavali, samo da bi odustali nakon nekoliko nedelja, zbog poslovičnog „nedostatka motivacije“. Iz godine u godinu odlažu rad, razmišljajući: „Počeću stvarno da se trudim kad to bude apsolutno neophodno!“

To je OGROMNA greška.

Godine neumitno prolaze – sedam, deset, petnaest. I stižu kilogrami – deset, petnaest, dvadeset. Odlazi postojeća mišićna masa, menjajući strukturu tela. I tek tada dolazi shvatanje da je DOŠLO VREME. A koliko vremena je u međuvremenu straćeno? Dovoljno da se dospe u najgoru formu i najnižu tačku.

Većina vas ste još mladi, i ne prepoznajete se u navedenom primeru. Ali mnogi će prepoznati sklonosti o kojima pričam: potrebu da se odlaže otpočinjanje ozbiljnog treninga, i režima ishrane koji će doneti stvarne, vidljive rezultate – da se čeka „neko bolje vreme“. Nema nikakvog smisla trošiti vreme, čekati da ono prođe: najbolje vreme da se okrenete sebi i nešto preduzmete nije sledeće godine, već SADA.

Što duže čekate i odlažete neophodno, u budućnosti će ono biti teže, zahtevnije i sporije.

Nikad neće postati lakše nego što bi bilo sada.

Možete početi da vežbate SADA, i biće TEŠKO,

ILI (a to je ključno, ogromno ILI) možete početi KASNIJE. A tada će biti JOŠ TEŽE.

Šta želite?

U jednom trenutku biće neophodno uložiti rad. A koji je najbolji trenutak za to? Pre, a ne kasnije. SADA.

Sve je to utakmica sa umom, i unutar njega. Niste u formi u kojoj ste bili, ili koju biste želeli. Ne možete ono što ste nekad mogli. Sad vam je i serija od deset sklekova teška – o zgibovima da i ne govorim. Koliko god posramljujuće i frustrirajuće bilo – to je tačka na kojoj se, hteli to ili ne, nalazite SADA. Šta ćete preduzeti povodom toga? Nastaviti da odlažete stvari i nalazite nove izgovore?

Ako ne donesete odluku i PREDUZMETE AKCIJU, ako ne pokrenete promenu SADA, stvari će samo nastaviti da se pogoršavaju.

Čak i da su okolnosti neporecivo teške, period mučan, vremena loša a iskušenja velika… jeste li čvršći od svega toga?

Ne koristite situaciju kao izgovor. Izgovori su samo pokušaji da pobegnete od  RADA koji je neophodno uložiti.

Kao i uvek, izbor je na vama:

ULOŽITE TRUD pre no što postane neophodno.

Ili čekajte dok ne postane zaista neophodno. I opasno blizu onom prekasno.