Kontrolišite motivaciju

Započeti nešto novo je precenjena stvar. Svako nešto počinje – i to neprestano. Ali većina počinje bez osnovne stvari – posvećenosti – i isto tako brzo, i bezuspešno, završava. Lako je imati entuzijazma i zapaliti se za novi cilj. Početi punom snagom i do krajnjih granica – a onda sagoreti par nedelja ili meseci kasnije. To je proces koji se ponavlja svake godine, a za većinu obično počinje 1. januara. Planovi da će se promeniti navike i ponašanje. Nove dijete koje opstaju tek nekoliko nedelja. Odluke da se telo konačno dovede u red i ovog puta definitivno podigne na željeni nivo. Kao kod deteta koje se, oduševljeno izborom u novogodišnjem paketiću, najede bombona i čokolade, sasvim izvesno može biti i previše motivacije – mnogo više od one neophodne i korisne.

Mnoštvo knjiga, članaka i klipova posvećenih samopomoći ponavlja vam: „Postavljajte velike i visoke ciljeve!“, „Budite motivisani“, „Budite inspirisani!“ Iako lepa, ta ideja lako odvodi do pravog motivacionog zasićenja. Ne počinjete maraton tako što prvi kilometar pretrčite punim sprintom. Zašto biste bilo čemu u životu pristupali na takav način?

Odlučite da budete u tome na duže staze. Najzdravija dijeta dovodi do gubitka četvrt do pola kilograma masnog tkiva nedeljno. Sve što je u tom okviru je, dakle, poželjno i dobro. A opet, ogromna većina nije zadovoljna time: ako za sedam dana ne izgubi bar kilogram (još bolje dva ili tri), ostaje zabrinuta. Izgradnja mišićne mase (na prirodan način) je izuzetno spor proces – čak i u samom početku, kad je vežbač svež i trening sa opterećenjem mu je nov, u najboljem slučaju može očekivati 750 grama do kilogram čiste mase mesečno. Može se, naravno, nabacivati i deset kilograma, ali ostatak će biti masno tkivo. Ali recite to nekom „naloženom“ da što pre nabaci mišiće za plažu: „Da treniram mesec dana za kilogram mase? Sigurno može i više, ako krenem do daske!“ Ne može više – fiziologija organizma ne dozvoljava. Desetak kilograma mišićne mase nakon godinu dana je daleko od lošeg – i može se realno očekivati. Ali deset kilograma nakon dva meseca? Isključivo uz pomoć „hemije“.

Akcija bez istrajnosti je čisto gubljenje vremena. Imate čitav život za rast. Nastojanje da sve uradite za mesec ili dva će vas satrti i sagoreti. Ne možete forsirati brzinu nečega, samo održavati moguću brzinu na što duže staze. Idealno, dok ste živi. Kratkoročno, to možda izgleda bolno sporo, ali nakon godinu ili dve – i novih 14-15 kilograma mišićne mase – izgledaćete sasvim drugačije. Zar nije smešno da se sledećih par meseci čine strašno dugim – ali kad se osvrnete, godina za vama je prošla u treptaju oka?

Sav rast se može razložiti na tri koraka. Prvi: sagledajte sadašnji trenutak, sadašnje stanje. Shvatite gde se nalazite baš sada. Drugi: sagledajte budućnost. Zaključite čemu težite, šta želite da postignete. A potom treći: sagledajte sledeći korak. Otkrijte šta je potrebno da uradite sledeće. Prvi sledeći, najjednostavniji sledeći korak. Tom prostom filozofijom ostvarićete 90% rasta.

Pravi razlog što ljudi ne umeju da uspore leži u nedostatku predstave o tome koliko jedan jedini korak doprinosi konačnom rezultatu. U poređenju sa celinom kojoj težite, naredni korak se čini neznatnim, ali svaki korak se nadograđuje na one pre njega. Mozak je nevičan predstavljanju geometrijske progresije. Na primer: uzmite veći list hartije i počnite da ga presavijate. Nakon jednog savijanja, debljina hartije se udvostručila. Nakon dva – učetvorostručila. Recimo da to možemo da učinimo pedeset puta. Koliku debljinu ćemo imati? Dosad mi niko nije odgovorio tačno. Neko razmišlja linearno, pa kaže pet, deset centimetara. Neko, ko razume da je reč o eksponencijalnom rastu, kaže pedeset ili sto metara. Ali, zato što um nije načinjen da razmišlja eksponencijalno, većina ne stiže ni blizu. Jer, prava daljina nakon pedeset savijanja je nešto kraća od – rastojanja između Zemlje i Sunca. Ako ne verujete, samo pomnožite debljinu hartije sa 2⁵⁰.

Postepeni napredak. Ne krivim ljude, posebno mlade, što teže brzom rastu i napretku. Kad pogledamo uspešne, čini se da je njihov uspeh ostvaren preko noći. Čak i ako verujete da su za to potrebne godine, nije lako osloboditi se mita da je neke dramatične promene moguće ostvariti u trenutku. Ali verovanje da će neka velika ideja, novi program treninga, režim ishrane ili suplement odjednom izmeniti brzinu kojom napredujete jednostavno nije tačno.

Promene se odvijaju postepeno. Ali postojanost našeg rada treba da je nepodeljena i neprestana. Neka ključna tačka može učiniti da se rast iznenada učini trenutnim i brzim. Ali njoj prethode svi raniji mali koraci usavršavanja. Možda treba nekoliko meseci da naučite pravilnu tehniku vežbe, kojom ćete na pravi način podstaći mišiće. Iako konačna manifestacija uspeha možda izgleda revolucionarno, nadogradnja prethodnih koraka je uvek postepena. Iako se nova, savršena tehnika pokreta čini očiglednom, do nje ne biste došli bez prethodnog perioda usavršavanja i podešavanja.

Planirajte – i kontrolišite – motivaciju da biste izbegli sagorevanje. Preduzimajte stvari korak po korak, i usmeravajte se na najveći sledeći korak koji možete načiniti pre nastavljanja napred. Takav pristup će se nekom neminovno činiti presporim. Ali ako razmišljate dugoročno, to je najbrža strategija napretka. Ne dozvoljava lutanja, razočarana odustajanja, faze kreni-stani. Samo postojan, neprekinut tok rasta, ono što je tako lepo sumirao Konfučije: „Nije važno koliko sporo napredujete – sve dok se ne zaustavljate.“