Trenirati hrabrost

Da li ste hrabri? Koliko, na skali od 1 do 10?

Ali prvo, slažemo li se šta „hrabrost“ uopšte znači – naročito u psihologiji dostignuća?

Da bi se nešto želelo, ili za tim žudilo, ne treba nam ništa. Da bi se, međutim, nešto ostvarilo, treba nam hrabrost da iskoračimo, potrudimo se i izdvojimo od drugih. Zato samo retki ostvaruju velike stvari. Hrabrost je mnogo teže slediti nego udobnost od koje znamo šta da očekujemo.

Da bi se iznova i iznova podnosila žrtva – radilo dugo i naporno, a potom radilo još umesto da se, kao ostali, prepustite lagodnom odmoru – potrebna je hrabrost. Potrebna je hrabrost da trenirate kad ste umorni i za vama je težak dan – i da to radite iznova, iznova i iznova, tokom teških perioda. Potrebna je hrabrost da se svakodnevno fokusirate na najvažnije: da budete najbolji što možete i dajete sve što možete. Potrebna je hrabrost da nastavljate i kada gubite, i dižete se nakon što ste oboreni.

U ovim vremenima, treba hrabrosti da ostanete pri svojim ubeđenjima – kad se čini da oni oko vas nemaju nikakvih. Hrabrosti da sledite svoj cilj iako nailazite na stalne prepreke – a uspeh je i dalje vrlo, vrlo daleko. Hrabrosti da pomičete sopstvene granice i probijate sopstvene barijere.

Hrabrost nije data i nepromenljiva. Kao i mišiće, moguće ju je trenirati. Do snaženja hrabrosti dolazi  – preduzimanjem rizika. Rizik znači da možete doživeti neuspeh. Znači odvođenje sebe u nepoznato, gde nema nikakvih garancija. Vrlo nepopularno ovih dana, kad su svi osetljivi i ranjivi na svaku sitnicu..

Svako ima hrabrosti. Svako, međutim, ne veruje da je ona kod njega naročito duboka. Sigurno je imate više no što verujete – samo to ne shvatate.

Da biste trenirali hrabrost, morate se osloboditi podložnosti negativnim uticajima drugih – to je prava pošast. Udobno je i bezbedno skrivati se iza ekrana i kritikovati one koji rade, rizikuju, izazivaju sebe da budu bolji, zauzimaju stav u koji veruju – i postaju sve bolji u tome. Ne treba nikakva hrabrost da se stoji kraj puta i ne ide nikud, gledajući saobraćaj kako proleće pred vama – pun onih koji slede svoj pravac i idu negde.

Hrabrost možete početi da vežbate danas. Imate da skinete 20, 30 kilograma? Ili, da dobijete  10, 15, 20 mišića? Počnete da podižete intenzitet treninga jer ovako dalje ne može? Prihvatite izazov – i učinite to danas, znajući da je put dug, a putovanje teško. Da je najlakše sve odložiti do sutra – jer za to ne treba hrabrosti. Hrabrost je svest da ćete, da biste u nečemu uspeli, morati da se promenite. Da napustite mesto gde vam je sad tako udobno (samo što na njemu niste baš zadovoljni sobom).

Recimo da imate problema sa ishranom. Ponovo – pristupite im hrabro, i već danas. Hrabro, zato što će, da biste nadvladali postojeće okolnosti, biti potrebno suočavanje sa unutrašnjim stvarima koje su pravi uzročnik problema. Isto važi i za neredovan, ili malodušan trening, nespremnost da se gazi punom snagom i fokusom.

Svakog dana vidim razliku između klijenata koji uspevaju, onih koji se pretvaraju, i onih koji iznova i iznova doživljavaju neuspeh. Činilac koji nedostaje je uvek – hrabrost. Samo što ta hrabrost ne nedostaje u njima – ona je tu, a oni samo ne posežu za njom jer, duboko u sebi, ne veruju da je imaju. Zato ni ne shvataju njene dubine. I, usput: pretvaranje je kada gurate sebe samo u stvarima koje volite. Na primer, većina nema problema sa treningom, i vole da treniraju, ali ne mogu da se drže ishrane toliko da iz nje izvuku rezultate. Ali to je samo pretvaranje da ste hrabri (ratnici u teretani, kukavice za stolom)  – svako može gurati sebe u nečemu što voli! Pravi trening hrabrosti čine serije specifičnih vežbi: stvâri za koje znate da ih je potrebno raditi mnogo bolje. Ne onih koje su već sada jednostavne!

Biti hrabar ne zahteva bilo kakve specijalne veštine, talenat ili inteligenciju. Treniranje hrabrosti ne traži magičnu opremu, formule ili recepte. Pogotovo ne traži tuđu ekspertizu ili verziju kako to da učinite.

Trening hrabrosti može početi u svakom trenutku. Upravo sada. Za njega ne postoji neka magična kombinacija vremena i mesta. Ne zahteva odsudne okolnosti. Možete poseći u svoju hrabrost sada. To je mogućnost koju ima svako od nas.

Najbolja stvar koja se tiče hrabrosti je: ona vas nikad ne može izneveriti. NIKAD.

Hrabrost se ne odnosi na učenje kako da se ne plašite. To je glupost. Hrabrost znači spremnost – i volju –da nastavite uprkos strahu.

Nije dovoljno samo „naći odgovore“: potrebno je imati hrabrosti da se ti odgovori žive.

Strah urla i vrišti na vas: „Samo zaobiđi to! Zaobiđi ga!“

Hrabrost vas uzima za ruku i šapuće: „Hajde da prođemo kroz to.“

Nađite taj glas koji šapuće vašu sopstvenu hrabrost. Počnite da ga slušate – i zaista računate na njega.