Svakodnevni heroizam

„Kada kod nas uđete u neko društvo i želite da saopštite neku lepu vest, nećete imati verne slušaoce. Međutim, svi će vas napregnuto slušati ako saopštavate nešto vrlo tužno. Kod nas je jedna od glavnih izreka: da ne čuje zlo. To je strah od sreće, strah od ispunjenja i stalni utisak da zlo vreba iza ćoška. Možda je to razlog života u stalnom grču. Kada se nešto dobro desi, kao da čekamo iza ugla da se potvrdi naše pesimistično raspoloženje prema bilo čemu, od sporta do svakodnevnog života. Međutim, nije potrebna velika mentalna snaga da bi čovek bio pesimista, mnogo veće herojstvo je biti pozitivan i verovati u ono svetlo na kraju tunela, verovati u ljude, ma kako to bilo teško. Pesimizam je intelektualna lenjost, jer lakše je u svemu videti zlo.“

Siguran sam da u rečima dramskog pisca Nebojše Romčevića, navedenim u Blicu od 16.10. prepoznajete, nažalost, stanje sveta oko sebe, kao i način razmišljanja i postupanja većine ljudi kojima ste okruženi. Uprkos tome, ali i baš zbog toga, dužni ste prema sebi da ne budete jedan od tih ljudi i da razmislite o navedenim zapažanjima. U vezi sa „biti pozitivan“ dodajem samo ovo : ne težite tome da budete besmisleno pozitivni i zavaravate se nadajući se spasonosnom rešenju koje će doći odnekud spolja. Veliki broj ljudi pod pozitivnim stavom smatra puku nadu da će se stvari promeniti na bolje. Međutim, biti pozitivan znači biti u stanju da objektivno sagledavate i najlošije situacije i pronalazite u sebi snagu i motivaciju da se izdignete i dajete sve od sebe da iz njih izvučete i načinite nešto pozitivno za sebe i svoj život. Biti pozitivan znači preduzimati akcije, raditi na onome što je negativno i stalno nastojati da se to promeni na bolje.

Tek u tom slučaju možete biti svoj najbolji prijatelj i istinski junak, heroj svog života.