Suočite se sa unutrašnjim neprijateljima – i savladajte ih
Niko od nas nije rođen hrabar – ali ni sa strahom. Neki od naših strahova su proizvod proživljenih iskustava, neki su odgovor na stvari koje smo čuli od drugih, ili pročitali, ili potiču iz hiljadu drugih izvora. Neki strahovi imaju logičnu osnovu, kao recimo šetnja sumnjivim delovima grada u dva sata ujutro – ali, jednom kada naučimo da izbegavamo takve situacije, više nema potrebe da živimo u strahu od njih.
Strahovi, čak i oni najosnovniji, podrivaju, i u krajnjoj konsekvenci mogu u potpunosti da unište svaku ambiciju. Strah može da izobliči i uništi pespektivu, da zatruje i razori veze. Ukoliko se prepusti sam sebi on zlokobno podseća na nekontrolisani plamen koji proždire sve pred sobom, i lako može da sagori i uništi naše živote. Međutim, strah je samo jedan od mnogih neprijatelja koji stalno vrebaju unutar nas. Razmislite o pet drugih neprijatelja koji se kriju u nama i idu ruku pod ruku sa strahom, čekajući pravu priliku da nas savladaju.
Prvi od njih, koga treba savladati i zatrti pre no što on to učini vama je ravnodušnost. „Neka ga, nije važno, samo ću se prepustiti događajima.“ Misli poput ove su poziv na uzbunu koga treba najozbiljnije shvatiti. Jer, problem sa prepuštanjem događajima je samo jedan i jedini: događaji, sami po sebi, ako im se jednostavno prepustite bez nastojanja da na njih utičete, ne mogu vas odvesti na vrh planine uspeha i uzdići iznad prosečnosti.
Drugi neprijatelj sa kojim se suočavamo je neodlučnost. Znate li šta je neodlučnost – običan bezobzirni kradljivac svake mogućnosti za napredak i svakog pokušaja preduzimanja akcije. Neodlučnost će vam ukrasti svaku priliku za bolje sutra, zbog čega je potrebno saseći je u korenu istog trena kada se prepozna.
Treći unutrašnji neprijatelj je sumnja. Svakako da će uvek postojati razlozi za zdravi skepticizam, jer ne možemo verovati baš svemu. Ali, u isto vreme, ne smemo dopustiti sumnji da se otme kontroli i preovlada. Ogroman broj ljudi sumnja u prošlost, sumnja u budućnost, sumnja jedno u drugo i u ostale ljude, sumnja u društvo, u mogućnosti i prilike koje se ukazuju. I, najgore od svega – sumnja u sebe. Budite apsolutno uvereni – sumnja će bespogovorno uništiti vaš život i vaše šanse za uspeh. Isprazniće kako vaš novčanik tako i vaše srce. Sumnja je vaš neprijatelj – ne sumnjajte u to. Oslobodite je se što pre.
Četrvti na listi unutrašnjih neprijatelja je briga. Svako od nas mora osećati izvesnu zabrinutost samo, kao i u slučaju sumnje, ne smemo dozvoliti da nas ona nadvlada. Umesto toga, treba joj dozvoliti da nas upozorava. Jer, briga može biti korisna – setite se primera mračne ulice sa početka teksta. Ali ne smemo dozvoliti da se brige oslobode i raspomame kao besan pas koji nas prestrašene satera u ugao neke možda baš takve ulice. Ono što treba da radimo sa brigama je: saterati ih u što manji ugao. Drugim rečima: ono što nas juri, mi treba da jurimo baš to. Šta god da je ono što nas gura, moramo gurati nazad još žešće.
Poslednji unutrašnji neprijatelj je previše predostrožnosti. To ukazuje na stidljiv pristup životu – a stidljivost nije vrlina nego oblik bolesti. Ukoliko joj popuštate, zavladaće vama. Stidljivi ljudi ne dobijaju unapređenja. Ne dopiru do osoba koje ih privlače. Ne artikulišu svoje potrebe na način koji bi omogućio njihovo ispunjenje. Oni ne napreduju i ne rastu, nikada ne postižući ono što u dubini duše znaju da su u stanju da ostvare.
Kao osobama odgovornim kako prema sebi tako i prema i onima do kojih nam je stalo, osnovna dužnost i obaveza svakog od nas je svakodnevna predana borba sa ovim unutrašnjim neprijateljima. Borite se sa svojim strahovima i budite beskompromisni u tome. Izgrađujte i učvršćujte svoju hrabrost kako bi se nosili sa onim što vas zadržava, onim što vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve i snove. Budite hrabri svakog dana svog života, jer svaki dan je korak dalje i prilika više u potrazi za životom koji želite da dostignete i osobom koja želite da postanete.
