Realizujte novogodišnje odluke
Nova godina je po pravilu uobičajeno vreme za donošenje odluka o promenama sa kojima će se otpočeti čim praznici prođu. Nažalost, a takođe po ustaljenom pravilu, Nova godina je i period nakon koga većina odluka ostaje samo na nejasnim formulacijama, a očekivani sjajni rezultati samo još jedna neuspešna – mada zamamna – fantazija. U ovom, poslednjem tekstu koga postavljam u 2011, predložiću vam nekoliko načina uz pomoć kojih ovoga puta možete iz donetih odluka zaista i izvući nešto više i trajnije.
Pre toga, međutim, želim da razmislite o nečemu. Pre nekoliko godina, neko je pitao multimilijardera Richarda Bransona, osnivača lanca kompanija Virgin (ukoliko niste pročitali njegovu autobiografiju „How I Lost My Virginity“, preporučujem vam tu izuzetno zanimljivu i inspirativnu knjigu) kako biti produktivniji. Branson je kratko odgovorio „Vežbajte“, i objasnio kako mu vežbanje zapravo pruža 4 dodatna produktivna časa nedeljno.
On nije jedina uspešna osoba koja je dala takav odgovor. Abraham Lincoln je jednom prilikom rekao: „Ako mi je na raspolaganju 6 časova za obaranje drveta, provešću prva 4 u oštrenju sekire.“ Vežbanje je baš kao oštrenje sekire. Sat vremena proveden na treningu čini vas boljom i produktivnijom osobom tokom preostala 23 časa tokom dana.
Odgovarajući, pravilan trening čini vas vitkijim, zdravijim i snažnijim. A sve to vas zauzvrat čini boljim roditeljem, boljim zaposlenim, boljim supružnikom i boljim čovekom. Vaše misli i telo funkcionišu kao jedno. I mada bez dileme možete obavljati osnovne mentalne zadatke čak i ukoliko vam je telo lošeg zdravlja, da biste zaista optimizovali svoj potencijal i vaše telo i vaš um moraju biti u formi.
Dakle, ako kažete kako nemate vremena za vežbanje, ono što zaista govorite je da nemate vremena da budete bolji roditelj, bolji zaposleni, bolji supružnik i – konačno – bolji čovek.
A ne treba vam mnogo. Imate 168 časova u nedelji. Možete postići fantastične rezultate vežbajući samo 3 časa nedeljno. 3 časa od 168 je samo 1.78% vašeg vremena svake nedelje. Ali, ako odvojite 1.78% svog vremena za „oštrenje sekire“, bićete zapanjeni onim što možete da postignete tokom preostalih 98.22%.
Šta je potrebno da biste doneli i, više od toga, dosledno sprovodili odluku o izdvajanju samo 1.78% svoga vremena za aktivnost koja će vam višestruko pomoći u svim aspektima života? Jer, mada je na prvi pogled očigledno kako je to vreme zaista neznatno, postavljanje i ostvarenje i ovako jednostavnih ciljeva je za neke ljude veoma teško. Zbog čega? Često srećem klijente koji su zainteresovani za gubljenje telesne masnoće i stoga odlučuju da će početi sa svakodnevnim kardio treninzima, treninzima sa opterećenjem četiri puta nedeljno, konzumiranjem šest malih obroka svakog dana, smanjivanjem unosa kalorija za 20% i redukcijom unosa ugljenih hidrata.
To su, bespogovorno, sjajni ciljevi – ali najveći broj ljudi jednostavno pokušava da preduzme previše toga odjednom. John Berardi navodi kako studije pokazuju da, ukoliko želite da načinite jednu promenu u svom životu, imate 85% šansi za uspeh. Ukoliko, međutim, pokušate da izmenite dve stvari odjednom, vaše šanse za postizanje uspeha padaju na oko 35%. Tri stvari odjednom? Šanse za uspeh su gotovo nula.
Rešenje za ovaj problem, naravno, postoji. Predlažem da učinite sledeće:
- Odredite pet ili šest bazičnih stvari koje morate da unapredite kako biste dostigli svoje ciljeve. Šta je to što ne radite, a trebalo bi da radite? Kojih loših navika treba da se oslobodite? Koje dobre navike treba da usvojite?
- Poređajte ove stvari od najlakše do najteže.
- Sačekajte sa svim drugim ciljevima, i usmerite svoju pažnju na prvu stvar na vašoj listi (onu najlakšu). Uložite dve nedelje usmeravajući se isključivo na postizanje tog jednog cilja, sve dok on ne postane navika.
- Jednom kada je promena ukorenjena u vaš način života, pređite na sledeću stavku na svojoj listi i usmerite napore na nju.
- Jednu po jednu, ostvarite sve promene.
Na primer: možda spavate predugo. Prvi cilj može biti da se svakog dana probudite 30 minuta ranije. Drugi cilj može biti odlazak u teretanu čim se probudite – i to odlazak četiri umesto tri puta nedeljno. Treći cilj može biti da svakodnevno doručkujete. Četvrti cilj? Smanjenje veličine 3 od vaših 5 dnevnih obroka… i tako dalje.
Dakle, nakon deset nedelja: ustajete ranije, ne propuštate treninge, izveli ste deset treninga više, doručkovali ste svakog dana istovremeno unoseći manje ukupnih dnevnih kalorija. Ovako postavljeni i dostizani ciljevi će dovesti do dugoročnog uspeha, dok bi pokušaj promene svega toga odjednom najverovatnije uzrokovao veoma brz neuspeh.
Nova godina je tu, iza ugla. Ali ovog puta ona ne mora da bude još jedan primer odluka koje su zvučale lepo samo u mašti – priđite im postepeno, jednoj po jednoj, i uživajte u ostvarenju svojih ciljeva.