Priroda zna šta radi – znate li vi?

Masno tkivo je neophodno za opstanak. U skladu sa popularnim stavom „Više je bolje!“, da li to znači i da više masnog tkiva omogućava veće šanse za opstanak? To je tačno – dakle, više jeste bolje – ali samo do izvesne granice. Osoba sa 8% telesne masnoće svakako će imati veće šanse da preživi nego neko sa 2% masnog tkiva. Ali, nakon određene tačke, to više ne važi. Kao što znamo, nakon što se pređe određeni nivo „zamašćenosti“, šanse za razvoj srčanih bolesti, dijabetesa i sličnih oboljenja drastično rastu, a izgledi za dugoročno preživljavanje tonu u ambis.

Zašto se to dešava? Ako je masno tkivo neophodno za opstanak – kako bi nam pomoglo da preguramo kratke periode bez hrane – zar ne bi više masnoće bilo bolje? Jedno stanoviše koje mi se čini zanimljivo kaže kako, ako je neko predebeo, on/ona unosi previše hrane i time, sa evolucionog stanovišta, nanosi nesrazmerno veliku štetu okolini. Zbog toga priroda preduzima mere kako bi takvu osobu eliminisala, što oslobađa dodatne resurse i stavlja ih na raspolaganje ekosistemu, čineći da smrt neumerene jedinke doprinosi preživljavanju ostatka plemena.

Takvo gledište svakako pokreće pitanja o prirodi i mehanizmima preživljavanja. A to odmah dovodi do jednog od pitanja na koje je svako od vas siguran sam, do sada naišao. Radi se o dijeti (dakle, unosu manje količine kalorija putem ishrane), gubitku mišićne mase i, naravno, opstanku. Dakle: plašite li se da ćete tokom dijete izgubiti mišićnu masu? Da? Ako je tako, imam za vas još jedno pitanje, koje zahteva potpuno iskren odgovor: da li zaista mislite da je priroda idiot?

Za sada sačuvajte odgovor za sebe, i dozvolite mi da vam ispričam priču.

Zamislite, vratili smo se deset hiljada godina u prošlost. Zamislite svog drevnog pretka – nazovimo ga Kamenko – kako uzima koplje i kreće u lov. Kamenko je spretan lovac i obično donosi barem neki plen, ali danas ga je sreća potpuno zaobišla. Da stvari budu još gore, isto se ponavlja i sledećeg dana.

U tom trenutku, Kamenko je pregurao već dva dana bez hrane. Mnogo vremena provodi u snu, a ostatak vremena hoda ili trči prateći tragove divljači tokom lova, ulazi u sprint kada pronađe plen i baca svoje teško koplje (mada bezuspešno) na njega.

Ali ostaje nepobitna činjenica – njegovom organizmu potrebna je energija. Na svu sreću, Kamenko je uspešan lovac, tako da mu je to donelo nekoliko kilograma masnih naslaga kao rezervu.

Ipak, priroda odlučuje da učini da Kamenkov organizam sagoreva mišiće i zadržava čuva) masno tkivo. I tako on i sledećeg dana odlazi u lov – samo, u tom trenutku on ima malo manje mišića, i stoga je malo sporiji i slabiji. I još jednom ne uspeva da ulovi bilo šta i odlazi na počinak gladan.

Već vidite kuda to vodi, zar ne? Ovaj začarani krug se ponavlja sve dok naš Kamenko ne umre. I, kao konačni dokaz loše sreće, masno divlje goveče lenjo došeta do njega u poslednjim trenucima njegovog života – ali Kamenko je preslab da se pomeri jer, kao što znate, njegov organizam je rešio da potroši svoju mišićnu masu.

Depresivna priča, je li? A sada ćemo pogledati drugačiji scenario, ono što se u naučnoj fantastici zove alternativna budućnost:

Početak je isti – Kamenko, lovac kome je sreća okrenula leđa, iz dana u dan postaje gladniji. Ali, u ovom slučaju, kada njegov organizam traži kalorije, priroda nalaže da se u tu svrhu koristi masno tkivo, a NE mišićna masa. Zbog toga se naša priča završava potpuno drugačije. Jer, sledećeg dana, Kamenko je malo brži zbog toga što na sebi nosi manje masnog tkiva i istu količinu mišića. On ponovo ne uspeva i odlazi u postelju gladan. Još jednom, telo sagoreva još masnog tkiva. I ponovo, Kamenko je malo brži.

Kroz nekoliko dana, ovako lakši i brži, Kamenko uspeva da ulovi malog zeca. Dva dana kasnije, lovi i onog divljeg bivola. I sve je sjajno-bajno.

–

Vratimo se u 2013. Većina ljudi ima ogroman strah kako će tokom dijete izgubiti mišićnu masu. Oni žele da sagore masno tkivo, ali strah od gubitka mišića stoji im kao kost u grlu.

U svetlu priče koju smo malopre podelili, razmislite o tome koliko je takav strah (i)racionalan. Jer, ako je čovek evoluirao na način da tokom perioda opasnosti troši mišićno umesto masnog tkiva, čovečanstvo kao vrsta ne bi dugo opstalo.

U vremenima kalorijskog izobilja, telo skladišti masnoće. A u periodima manjka potrebne energije, ono sagoreva, pogodili ste – masnoće.

Na kraju, kao i uvek, postoji i mali uslov. Ključ za održavanje mišićne mase je – uz ishranu zasnovanu na postulatima koje smo odredili u prethodnim člancima – redovno korišćenje mišića putem aktivnosti koje ih angažuju. Ako ležite u postelji i podvrgnete se dijeti (i hranite se na maločas pomenuti način, i uz ograničenu količinu ugljenih hidrata), telo će trošiti najviše masnoća, ali takođe i ponešto mišićne mase (zbog atrofije mišića usled neaktivnosti).

Ali, sve dok ste aktivni u nekom obliku treninga sa opterećenjem – zbog čega bi organizam odabrao da troši mišiće umesto uskladištenih naslaga masnoća? Jedini smisleni odgovor na ovo pitanje bio bi – da je priroda idiot.

Svi znamo (nadam se da je tako) da priroda nije idiot. Međutim, kada čujete nekog od meni tako omiljenih „stručnjaka“ kako pokušava da vas zaplaši pričom o potencijalnom gubitku mišićne mase – još gore, ako uz nju pokušava da vam „proda“ (bolje reći „uvali“) i plan ishrane sa malo kalorija ali mnogo ugljenih hidrata (pirinač je ovde apsolutni hit, ali tu su i sveprisutne ovsene pahuljice!) – svakako imate posla sa jednim.