Pametan post neće usporiti metabolizam

Koliko ste puta već  čuli kako post dovodi telo u pogubno „stanje izgladnelosti“? Siguran sam da većini vas to i dalje zvuči sasvim logično.

Ako ne jedemo tokom suviše dugo (o tome koliko je zapravo dugo to „suviše dugo“ svako ima svoje tumačenje) vremena, zar to neće navesti telo da zaključi kako je podvrgnuto izgladnjivanju, zbog čega će potražiti kakav-takav spas u drastičnom smanjivanju brzine  prometa materije i energije – onom čega se svako plaši više nego Đavo krsta, ozloglašenom „usporavanju metabolizma“? I, kako bi se pripremilo za buduću izgladnelost, zar ono neće povećati brzinu kojom taloži masnoću čim prvi put prekinemo post i nešto pojedemo? Šta mislite?

Koliko god naizgled delovalo teoretski razložno – to nije tačno.

Post ne deluje negativno na metabolizam

Istraživanje sprovedeno na univerzitetu Ročester pokazalo je da se brzina metabolizma drastično ne smanjuje sve do 72 časa posta – kada je to smanjenje samo 8%. Nikome, naravno, ne preporučujem post u trajanju od tri dana, ali nalazi podstiču na razmišljanje. Ono što je zaista zanimljivo je šta se dešava u međuvremenu, pre dostizanja tih tri dana posta – jer tu stvari postaju istinski interesantne. Navodim studiju i istraživanje koji pokazuju da se metabolizam zapravo ubrzava nakon 36-48 časova posta.

To, naravno, ima smisla iz evolutivne perspektive. Ako prilično dugo nismo jeli, šta organizam želi da radimo? Da potražimo hranu, naravno. A na koji način nas on stimuliše na to? Povećanjem produkcije dva hormona, adrenalina i noradrenalina, koji nam izoštravaju um i čine da želimo da se pokrenemo. Ta dva hormona takođe povećavaju brzinu bazalnog metabolizma, minimalne količine kalorija koju sagorevamo pri apsolutnom mirovanju (vežbanje takođe podiže nivoe ovih hormona). Prema navodima jedne od maločas pomenutih studija: „Potrošnja energije u mirovanju se povećava pri ranom izgladnjivanju, što je praćeno povećanjem noradrenalina u plazmi. Ovo povećanje noradrenalina je izgleda posledica smanjenja glukoze u krvnom serumu i može biti početni signal za metaboličke promene u ranoj fazi izgladnjivanja.“ Druga od navedenih studija naglašava kako „izgladnjivanje dovodi do značajnih izmena bazalnog metabolizma, uključujući i značajno (prosečno 3.6%) povećanje u brzini metabolizma u mirovanju.“ Dakle, ne usporavanje, već ubrzavanje metabolizma!

Pravo „izgladnjivanje“ u očima organizma nastaje tek nakon oko 3 dana (72 sata) bez unosa kalorija, kada primarni izvor energije postaje razgradnja belančevina (a najvažniji izvor proteina su mišići). Sve do te tačke organizam se u energetskom pogledu oslanja na telesne masnoće i rezerve glikogena u jetri i mišićima – ništa više, dakle, od načina na koji uobičajeno funkcioniše. Ali kad otpočne sa razlaganjem proteina kako bi dobilo energiju, telo zna da mu je opstanak ugrožen, i tek tada počinje pravo stanje izgladnelosti.

A šta se dešava kad izgubimo mišićno tkivo? Postajemo fizički slabiji, metabolizam se usporava, skloniji smo oboljevanju, i (eventualno) umiremo.

Zdravstvene dobrobiti posta

Narastajuća količina dokaza pokazuje da post ima mnoštvo zdravstvenih dobrobiti. Studije pokazuju da post povećava osetljivost insulina, otpornost prema stresu, oksidaciju masti, produžava životni vek i smanjuje rizik od oboljevanja.

Relativno dugi periodi posta (od 16-24 sata, dakle upravo onakvi kakve godinama lično primenjujem i preporučujem) poboljšavaju zdravlje i pomažu u sagorevanju masnog tkiva, a sve to bez potrebe za brigom hoće li telo manično skladištiti svaku kaloriju koju unesete nakon perioda posta.

Ko redovno prati moje članke iz rubrike o ishraniu, već zna da postoje različite strategije ishrane osmišljene oko ovih istraživanja – režimi ograničenog, povremenog posta. Oni nalažu podelu dana na periode posta i ishrane, obično u trajanju od 16-20 časova posta i 4-8 časova ishrane (lično koristim odnos 19:5, koji mi savršeno odgovara). Više o tim režimima naći ćete u ostalim člancima ovde.

Osnovna stvar koju treba da zapamtite – i da u startu odbacite kao nesuvislo mišljenje bilo koga ko pokušava da vas ubedi u suprotno – je da, ako vam to prija, i imate specifičan razlog i plan za to, svakako možete jesti neredovno. A pogotovo možete vežbati na prazan stomak. Uputite neverne Tome na ozbiljne naučne studije, a ne na prežvakane „mudrosti“ pročitane u šarenim magazinima ili čute od kojekakvih „nutricionista“.