Ne možete svakom ugoditi

Jednom je deda poveo unuka u grad. Unuk je jahao magarca, a deda koračao sa strane. Uskoro je jedan prolaznik, videvši ih, rekao: „Kakav sebičan dečak – tako primoravati starca da hoda!?“

Deda je čuo primedbu i spustio unuka sa magarca. Uzjahao je životinju, i sada je unuk šetao uz nju. Ubrzo je neko drugi rekao: „Gledajte samo tog čoveka kako tera dečaka da hoda dok on jaše!“

Onda je deda podigao unuka i nastavili su da jašu zajedno. Ali sledeći prolaznici su primetili: „Kako okrutno od njih, da tako opterete magarca!“

I, dok nisu stigli u grad, deda i unuk su, na oduševljenje zabavljenih prolaznika, nosili magarca! Niste valjda pomislili da će time izbeći eventualne kritike?

Poenta ove priče je jednostavna: šta god i kako god radili, nikad nećete ugoditi ljudima! Čak i onda kad činite najbolje i izvlačite najviše iz sebe neko će uvek pronaći da nešto ne valja.

Da li je to u redu? Naravno – svako ima pravo na mišljenje. Baš kao što i vi imate pravo da im mašete u znak pozdrava: pritom im, kako volim da kažem, možete ili mahati celom šakom, ili koristiti samo jedan prst (odaberite koji god prst hoćete!).

Još jednom: ne možete ugoditi ljudima. Nastojanje da to činite će ubijati ako ne vas, a ono svakako vaše sposobnosti da ispunjavate životnu svrhu do koja vam je najviše stalo. Ta bolest ili pošast ugađanja i udovoljavanja svima će vam bukvalno sakatiti svako područje života.

Svako od nas prirodno teži dobijanju priznanja, naklonosti i ljubavi. Ali akcije koje preduzimamo često nisu posledica iskrene ljubavi već potrebe da se, udovoljavajući nekom drugom, osetimo boljim u pogledu sebe. To temeljenje vrednovanja sebe na mišljenjima koje o nama imaju drugi je blisko vezano za nezdravi perfekcionizam, i veoma je podmuklo i opasno.

Znam da je komplikovano, jer nastojite da budete od pomoći i iskazujete naklonost i ljubav, ali previše ljudi žrtvuje sopstvenu sreću kako bi činili srećnim nekog drugog. Ali, bez obzira šta im radili – ljudi neće biti srećni! A istrajavanje u nastojanjima da ih učinite srećnim će samo – produžavati vašu nesreću.

Odustanite od toga. Neka oni budu odgovorni za svoju sreću, kao što i vi treba da budete za svoju. A to znači da učinite sebe sopstvenim prioritetom.

Niste zaista slobodni sve dok se ne oslobodite nastojanja da ugodite svima.

Sve dok to ne učinite, vi ste poput lutke pokretane koncima – presecite konce.

Ako vas ljudi kontrolišu na takav način, ne okrivljujte ih – vi ste krivi.

Dobićete ono što dopuštate. Prestanite da dopuštate.

Morate postaviti granice i držati ih se.

Najbolji način da zaista pomognete drugima je da budete i pokazujete najboljeg/najbolju sebe. Neka vaš lični primer bude ohrabrenje i podrška onima oko vas– verujte mi, nema ništa bolje od toga.

Razmislite na trenutak – kome najviše želite da ugodite? Nađite tri imena. Jeste li?

Sada prestanite sa porivom da im ugađate. Prestanite da nagađate i pretpostavljate šta im je „potrebno“ i „neophodno“.

Čak i ako su se na listi našli vaš partner ili deca, to je pogrešno. Jer, ne možete im „ugoditi“.

Naravno da ih volite, i da treba da ih ohrabrujete i podržavate kad im je to potrebno. Možete biti tu da ih držite za ruku i pomognete da ustanu nakon spoticanja. Ali ne možete im ugoditi.

Ne brinite o tome jesu li oni zadovoljni vama. Jedino brinite o tome da ste vi zadovoljni sobom.

Živite li tako da budete najbolji vi?

Ako budete takvi, vredećete im neuporedivo više. Jer najbolji za sebe je uvek najbolji i za svakog drugog.