Masti u ishrani – prečica do vitkosti
Od sredine 50-ih godina prošlog veka, dijete sa niskim sadržajem masti se kroz sredstva informisanja, snažno propagirane od strane „eksperata“, uporno proglašavaju apsolutno nezaobilaznim u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja i oslobađanja od suvišnih kilograma. Uprkos tome što većina ljudi (siguran sam da svako poznaje barem nekog od njih) živi po ovom kanonu, zanimljiva činjenica je da široka populacija postaje sve gojaznija i sve lošijeg zdravlja.
Verovali ili ne, veoma malo istinskih naučnih dokaza ukazuje na to da će vas unos male količine masnoća učiniti vitkijim (pod „vitkijim“ podrazumevam gubitak isključivo masnih naslaga, a nikako prost gubitak kilograma koji je najjednostavnije postići – oni kojima su kilogrami čitav fokus, a takvih je previše i među pomenutim „ekspertima“, ne zaslužuju iole veću pažnju). Nasuprot tome, postoji mnogo primera koji u potpunosti obezvređuju i samu ideju unosa malih količina masnoća. Na primer, Francuzi unose znatno više masnoća od uobičajeno preporučenih (malih) količina, a kao rezultat imaju znatno manji stepen gojaznosti od proseka.
Drugi primer su Eskimi. Oni unose i do 70% kalorija u obliku masnoća (najvećim delom kroz salo kita i ribu), i imaju jedan od najnižih stepena srčanih oboljenja na svetu – tj. imali su, pre no što su usvojili rasprostranjene navike u ishrani! Stanovnici ostrva Krita su treći primer. Masai iz Afrike takođe. Pa severnoamerički prerijski Indijanci, takođe pre usvajanja navika zapadnoevropskog načina ishrane, a zatim i mnogi drugi.
Dijete sa niskim sadržajem masti ne samo da vas čine debljim, nego vas i tiho ubijaju brže no što možete i da zamislite. Šokirani ste? Razlozi su, međutim, vrlo prosti. Kada jedete manje masnoća, to znači da morate da unosite više proteina ili ugljenih hidrata kako biste održali kalorijsku ravnotežu. Nažalost (a ovo je ogromno „nažalost“), većina ljudi odabira da unosi više ugljenih hidrata (i to naročito u oblicima koji su najmanje poželjni). Masnoće iz hrane veoma sporo sagorevaju u oganizmu tako da, kada ih zamenite ugljenim hidratima (koji sagorevaju neuporedivo brže) osećate manje energije, rizikujete razlaganje (i gubljenje) mišićnog tkiva i (najgore od svega) činite ogromnu štetu svom metabolizmu i hormonskom sistemu jer vaši nivoi energije (koji sada zavise od uspona i padova šećera u krvi) postaju prava klackalica.
Masnoće u hrani obezbeđuju neke od najboljih i najstabilnijih izvora energije. Tako da, ukoliko želite da se osećate dobro tokom čitavog dana, potrudite se da unosite dovoljno masnoća u optimalnoj fomi.
Ljudskom organizmu je, kako bi funkcionisao na normalan način, neophodna mast – da ne pominjemo optimalno zdravlje. Određene količine masnoća su neophodne za proizvodnju hormona i pravilno funkcionisanje hormonskog sistema. Ukoliko je proizvodnja hormona poremećena, i vaš metabolizmam će biti poremećen. Hormoni, kao što smo to videli u drugim člancima, regulišu niz procesa u organizmu. Jedan od njih je i sposobnost da se izgradi i zadržava mišićno tkivo, koje je sa svoje strane zaslužno za dobar deo kalorijske potrošnje organizma. Prosto rečeno, mišići sagorevaju kalorije tokom 24 časa svakog dana i, ako ne unosite dovoljno masnoća, imaćete istinskih problema u izgradnji i očuvanju svoje muskulature.
Studija koju je sproveo Univerzitet Harvard 1980. godine pokazala je da je od 1960. do 1980. u američkoj populaciji zabeležen porast gojaznosti od 14% do 22%. Takođe, studija je ukazala da ishrana sa niskim sadržajem masti ne samo da nije smanjila rizik od srčanih oboljenja već i da zasićene masti nisu ni blizu tako loše kao što se (još uvek) uporno naglašava – štaviše, suviše malo zasićenih masti ima veoma ozbiljne negativne posledice.
Dakle – ako zaista želite da se oslobodite suvišnih kilograma i budete zdravi – NE KORISTITE ishranu sa niskim sadržajem masti! Razmišljajte svojom glavom, pronađite relevantna istraživanja sprovedena na pravi način, i povećajte unos zdravih masnoća u svojoj ishrani! Iz dana u dan sam svedok uspeha ljudi koji su načinili upravo ovu promenu i koji (mada lekar sa dvadesetak kilograma viška koji propoveda protiv masnoća neumorno tvrdi suprotno) ostvaruju vhunsku kondiciju i vitalnost uz znatno više nivoe masnoća u ishrani od uobičajenih.
