Radna temperatura uspeha

Dovršite sledeću rečenicu: Najveća opasnost po uspeh krije se u – ______? Razmislite. Ne žurite, razmislite još malo. Šta ste zaključili? U pitanju je, naravno – uspeh. Upravo tako. Najveća opasnost sa kojom se suočavate u nastojanju da ostvarite dugoročni uspeh je upravo – sam uspeh.

Zbog čega je to tako? Odgovor, kao i uvek, nije komplikovan. Uspeh dovodi do osećanja zadovoljstva postignutim i lažnog osećaja sigurnosti. Zbog toga se i kaže kako je ostvariti uspeh uglavnom jednostavnije od njegovog održavanja.

Nedavno sam pročitao priču o restoranu koja me je i podstakla da napišem ovaj tekst. Nakon otvaranja, mesto je u svakom pogledu bilo u vrhunskom stanju. Zaposleni raspoloženi, široko nasmejani i besprekorno odeveni, usluga na najvišem nivou, hrana spektakularna. Restoran je uskoro postao veoma popularan.

Ali uspeh je izuzetno krhka stvar i, u neku ruku, potencijalno opasna pozicija. Ubrzo je osoblje restorana počelo da podrazumeva uspeh, uzimajući ga zdravo za gotovo. Zaposleni su postajali bezvoljniji i zapušteniji sve više mehanički prilazeći obavezama, na prostoru su počeli da se uočavaju znaci nedostatka pažnje, a hrana je izgubila ujednačeno visoki kvalitet. Konačno, nakon nešto manje od dve godine, restoran je zatvoren.

Dakle, vlasnici nisu doživeli neuspeh zato što nisu bili uspešni – doživeli su ga upravo zbog uspešnosti. Prestali su da rade ono što su radili u početku kako bi ostvarili uspeh. Tako posmatrano, jednostavnije je ostvariti uspeh, ali zaista teško zadržati ga.

Kad se trezveno razmisli, činjenica je da svako ostvaruje uspeh u mnoštvu stvari: u vežbanju, regulaciji ishrane, na poslovnom i emotivnom planu, u održavanju i unapređivanju određenog svetonazora. Ono što se uglavnom ne postiže je zadržavanje tog uspeha. Dolazi do gubitka usmerenosti i osoba se „najednom“ razrogačenih očiju i otvorenih usta pita šta se, zaboga, desilo? Istina je najčešće da se nije desilo ništa veliko niti inherentno loše – samo je prestala da sprovodi ono što je ostvarilo početni uspeh. Po rečima jedne od mojih klijentkinja, “već najmanje pet puta sam dostizala željeni nivo forme, pa ga ubrzo gubila kao da nije ni postojao”.

Važno je da shvatite da nikada zaista ne stignete negde – i to je to, osvojili ste taj položaj – i uspešni ste. Takva pretpostavka, kao i popularna “učenja” koja je podstiču su velika, ogromna laž. Znatno bliže istini je razmišljati o uspehu kao o nečemu što se ne može posedovati, već samo iznajmljivati. A najamnina za uspeh dospeva na naplatu svakog božijeg dana. I na odmorima, i tokom vikenda, i tokom praznika. Ili pobeđujete – ili gubite. Uspevate ili ne. Svakog dana – dan za danom. Nakupljanje mnogo stavki na strani gubitaka znači samo jedno – igra je završena. “Zadobijanje publike je teško. Zadržavanje publike je teško. Ono zahteva postojanost misli, svrhe i delovanja tokom dugog vremenskog perioda” rekao je Bruce Springsteen. Šta da se doda tome? Svesni smo gomila jednokratnih hitova, ali duge i uspešne karijere su relativno retke upravo iz navedenog razloga – nesposobnosti da se dugoročno održava postojana usmerenost.

A sada odgovorite sebi na pitanje: u čemu ste uspešni? Odgovori poput “ničemu” su samo dokaz lenjosti da se uopšte razmišlja – u nečemu apsolutno sigurno jeste, ili ste bili, uspešni. Ponovo, zajedljivi odgovori mudrijaškog tipa, kao “u gubljenju vremena” ili slični, nisu ništa nego lenjost da se posegne u sebe. Potrudite se i zaista mislite.

Razmislite o dve ili tri ključne stvari koje su najzaslužnije za postizanje tog uspeha. A potom, veoma trezveno i krajnje nepristrasno, priznajte: radite li i dalje te stvari – aktivno i postojano kao što ste ih radili pre no što ste dostigli uspeh? Ako je odgovor “ne”, ne preostaje vam ništa drugo do da se vratite metodama koje su vas dovele do uspeha. Možda ste već na silaznoj putanji a da toga niste ni svesni – ova mala analiza ukazaće vam na to.

Iza uspeha – „preventivno održavanje“

Uprkos tome što se čini da je dostizanje određenog nivoa uspešnosti samo po sebi nagrada, to često nije slučaj. Nekadašnji uspeh se, dostizanjem, pretvara u nešto uobičajeno. I, mada osoba prepoznaje njegovu vrednost, on joj jednostavno više ne znači mnogo. Tada dolazi do preispitivanja tipa:

– Uspešan sam ali mi je dosadno, osećam se uhvaćenim u kolotečinu jednoličnosti. Kako da oživim uzbuđenje da bih se pokrenuo i ostvario dalji, veći stepen uspeha?
– Nisam uspešna kao što bih želela – u stvari jesam, ali mi se ne čini tako – i nisam sigurna šta da radim kako bih otišla dalje i osećala se u potpunosti kako želim?
– Vidim kako sam se nesvesno udaljila od osećaja stvari – šta da radim?
– Želim da podignem svoj nivo. Želim da podignem nivo razmišljanja. Da podignem nivo ambicije.

To se, bez razlike, dešava svakom od nas. Kako izaći na kraj sa tim?

Savet koji je proveren i potvrđen – iskovan i prekaljen u praksi – je ponovo krajnje jednostavan:

Budite blizu osoba koje su uspešnije od vas. Možda je uzrok stagnacije to što ste uspešniji, ili u istoj meri uspešni kao i svi oko vas. To jeste problem. Kao društvenim bićima, potrebno nam je da osetimo prihvatanje od strane osoba oko sebe. Zbog toga nesvesno činimo ono što je potrebno da bismo se postavili na nivo svoje okoline.

Dakle, prosto – promenite nivo onih oko sebe i to će pokrenuti taj ključni aspekt vaše prirode kako biste se uzdigli da ih dostignete (i tako zadobijete njihovo prihvatanje).

Na ličnom primeru mogu da posvedočim o snazi takvog koncepta. Klijenti sa kojima radim su, svako na svoj način, izuzetno podsticajne osobe. Upravo u ovom trenutku, jedan od njih komponuje muziku za igrani film i pozorišnu predstavu i dobio je – inače izuzetno retku – ponudu od strane Beogradske filharmonije da komponuje originalno delo za premijerno izvođenje. Druga klijentkinja, pored toga što je uspešan režiser, danas počinje rad na filmu stranog reditelja u kome će i – proširivši područje svoje kompetencije – glumiti. Treća je nagrađivani dramaturg, redovan član žirija na pozorišnim festivalima, koja trenutno radi na nekoliko drama i adaptacija. Večeras ću raditi sa ženom koja pri kraju pete decenije ostvaruje najbolje rezultate u telesnoj transformaciji ikada. To je samo nekoliko primera, ali dovoljno da razumete šta želim da kažem.

Svako od njih, uprkos tome što je poklonio poverenje mom znanju, na mene ostvaruje snažan uticaj kao izvor podstreka i motivacije koji na to znanje i njegovo usavršavanje uveliko utiče. Stvari koje sada znam i koncepti sa kojima radim su svakako delom plod radosnog podsticanja i entuzijazma kao prirodnih posledica interakcije sa osobama koje neumoljivo grabe napred. U takvom okruženju je inteligentnoj osobi apsolutno nemoguće da otaljava posao i mehanički obavlja za njega neophodne korake.

Nije neophodno da su osobe uspešnije od vas u oblasti u kojoj želite da napredujete. Potrebno je samo da kod njih spoznate glad, težnju i “vatru” koji ostvaruju uspeh. U suprotnom, stagnacija je neminovna. Ja sam po svim pokazateljima znao mnogo i radio uspešno i prethodne, kao i u godinama pre nje. Što se tiče znanja, posebno posmatrajući moje “kolege” – koje sasvim sigurno nikada neću dostići u neprestanom usavršavanju veštine munjevitog kucanja poruka na mobilnim uređajima i besmislenom kokodakanju dok “rade” – mogao sam da kažem “To je to, više nije ni potrebno”. Možda, s obzirom na zahteve najvećeg dela klijenata, i nije bilo. Međutim, pristup “to je to” ne ispunjava osobu koja želi neprestani, postojani napredak. Upravo su stoga postavke na kojima se sada zasnivaju moj pristup i svetonazor daleko ispred onih od pre samo nekoliko godina (da ne pominjem aktivnosti kojima sam se posvetio i nastojanja za koje imam planove u oblastima potpuno van polja kojim se bavim). Da nije bilo i nesvesne inspiracije i podstreka od osoba kojima sam okružen i radosti rada sa njima u okolnostima neprestane razmene, do toga bi sigurno došlo dužim, zakučastijim putem. Svedočenje uspesima osoba oko vas je nepogrešivi način da neprestano podstičete plamen sopstvenog entuzijazma.

Siguran sam da znate kako da potpalite tu vatru – problem je u njenom održavanju, za šta je potrebno neprestano gorivo. “Svako znanje koje ne vodi novim pitanjima brzo odumire: ne uspeva da zadrži temperaturu neophodnu za održavanje života”, rekla je poljska spisateljica Wislawa Szymborska. Prilagođavajući ovu mudrost sopstvenim planovima, neprestano tragajte za najboljim vrstama goriva u sebi i osobama kojima se okružujete nastojeći da, kako biste im se dostojno odužili, pružate sve od sebe kako biste i vi za njih bili ako ne više, a ono barem isto tako podsticajna pokretačka energija, ta “temperatura neophodna za održavanje života”.