08.12.2013. Momir Iseni

Strah (2) – razgrnite veo magle

Na kraju prethodnog članka, zaustavili smo se na tri elementa koji, združeni, stvaraju okolnosti koje umnogome pomažu stavljanju straha pod kontrolu.

Prvo, shvatite da postoji samo jedna konstanta koja će biti prisutna u svakoj situaciji sa kojom ćete se suočiti do kraja života: vi. To uključuje i sve ono što vučete za sobom iz prošlosti od svojih roditelja, prijatelja i društva, ono što sve vreme nosite sa sobom gde god da pođete. Imate bogat rezervoar iz koga možete (i morate) da crpite snagu. Na primer, u slučaju moje klijentkinje iz prethodnog članka: neko kao ona, uspešan u poslu kojim se bavi, na kome izuzetno kvalitetno obavlja zadatke mnogo složenije nego što je jednostavno sleđenje konkretnih koraka treninga i ishrane, je sigurno dovoljno kvalifikovan da se uspešno izbori sa njima.

Drugi element je usavršavanje. Usavršavanje predstavlja bilo šta što činite kako biste sebe poboljšali na bilo koji način. Bilo šta. To može biti nešto vrlo jednostavno, kao mala promena stava koja dovodi do sticanja novih veština koje vas pripremaju za bolje suočavanja sa svetom, ili do izvlačenja maksimalne koristi iz učenja na greškama sa kojima se suočavate. Dajte sve od sebe kako biste se usavršavali u oblasti koja vam stvara strah – uložite maksimum vremena, pažnje, novca koji imate na raspolaganju. Čitajte knjige o tome, povežite se sa ljudima koji su imali iste probleme i prevladali ih. Sada, kada je dostupno toliko resursa, nemate izgovor za odlaganje ovog koraka. Sve više znanja o prirodi programa kojima sam je podvrgao i svođenje nerealnih strepnji na konkretne, jednostavne korake čija svrha joj je detaljno razjašnjena učinili su da moja klijentkinja postane sigurnija u sebe i krene sa mrtve tačke – što više znanja stičete o predmetu svog interesovanja, imate i manje razloga da se plašite nepoznatog.

Treći elemenat je situacija u kojoj se nalazite. Morate se odvojiti od nje – vi niste situacija. Ona postoji nezavisno od vas – vi niste odgovorni za vremenske prilike, ili za način na koji drugi ljudi odabiraju da reaguju. Često sebe postavljate u određenu situaciju dobrovoljno pristajući da budete deo nečega ili zanemarivanjem odgovornosti. Jedino za šta ste zaista odgovorni u svakoj situaciji ste vi sami. Ulažite mnogo više napora na to da kontrolišete sebe nego na pokušaje da kontrolišete situaciju. Prihvatite način na koji stvari funkcionišu – bili to posao, vreme, plan ishrane, biohemija i fiziologija organizma – i prestanite da se fokusirate na „šta bi bilo kad bi…“ Koncentrišite se na poznate elemente – svoje snage i sposobnosti i svoje iskustvo – i radite na njihovom usavršavanju. Upravo to su stvari koje su moju klijentkinju sasvim određeno pokrenule napred.

Način da savladate strah je da zakoračite u njega i prođete kroz njega. Zamislite ga kao vrlo tanak veo magle i samo prođite kroz njega. On je baš kao magla – ponekad, magla izgleda gusta kao kamen. Ne vidite ništa kroz nju, i izgleda da vas potpuno obujmljuje i savladava. Ali, ako nastavite da koračate, i jednostavno pomerate jedno stopalo ispred drugog, najednom nestaje. Najednom, možete sve da vidite vaš strah je za vama.

Jednom kad tako prođete kroz stres i nadvladate ga, sećajte se toga čitavog života. Shvatite da je strah problem od koga ne dolazi ništa dobro – ni čistije misli, ni jasniji pogledi, ni delotvornije akcije, a pogotovo ne bolji rezultati. Strah spušta telesne mehanizme preživljavanja na nivoe duboko od optimalnih. Što duže vam je potrebno da prepoznate strah, telo i um će vam duže raditi nepouzdano. Još prostije rečeno: što više odlažete rešavanje problema, teže ćete ga rešiti.

Postoje dve kategorije straha: nekontrolisani i kontrolisani. Nekontrolisani strah narasta proporcionalno broju i intenzitetu nepoznatih faktora – ne znate koliko opasno će biti, ne znate šta će se desiti, ne znate uzrok toga, ne znate šta su posledice, ne znate šta će se desiti vama. Šake se znoje, srce udara sve brže, telo drhti. U stvari, ima toliko mnogo nepoznatog da niste u stanju da se saberete i setite se šta jeste poznato. Razmišljanje je suženo, a vaša sposobnost za rešavanje bilo kakvih problema je toliko neznatna da se čini potpuno van kontrole.

Pomislite na pokušaj da razgovarate sa nekim uz veoma glasnu muziku. Takav je i strah – što je glasnija muzika, teže je čuti glas iznutra koji vam saopštava rešenje. Ono što je potrebno je biti sposoban da se sagleda strah, da se prihvati, prođe kroz i iza njega, i približi izvoru rešenja, kako bismo zaista čuli ono nam se saopštava.

Zamilite da ste imali oštru raspravu sa prijateljem, kolegom, ili snažnijom/lepšom polovinom. U velikom broju slučajeva, takve rasprave nisu ništa drugo do smeša reči, gnevnih rečenica odapetih od jednog ka drugom, sve dok se obe strane ne udalje zgađene onom drugom a da nijedna ne može baš jasno da kaže o čemu se tu zapravo radi. Ali nakon nekog vremena – nekoliko časova, ili dana – tokom koga stvari odleže, postaje jasno da je jedno ili oboje od vas ragovalo iz neke vrste straha. Ako tada primenite najosnovniju analizu, i vratite se unazad kroz reči i dela, neminovno ćete dotaći mesto na kome se krije strah. Takođe, ako ste oboje spremni na to, i uhvatićete se u koštac sa njim.

U stanju kontrolisanog straha, imate uticaj na određene stvari – postoji više stvari koje su vam poznate u odnosu na one koje nisu. Na primer, ukoliko ste već bili na nekoliko intervjua za posao, to vam je u najvećoj meri poznata situacija. Ipak, neophodno je da se ohrabrite podsećajući se na svoja znanja, sposobnosti i prethodna iskustva kako biste zaobišli strahove kao što su razmišljanja o mogućim iznenađenjima i nepredviđenim pitanjima.

Strah je problem i, kao kod svakog problema, prvi korak ka rešenju je prihvatanje činjenice da problem postoji. Verujem da je strah konstanta u životima većine ljudi. Strah od unapređenja, od promene posla, strah od ozbiljnog početka rada na poboljšanju zdravlja i izgleda, od novih poznanstava i okolnosti, strah od odlaska bilo gde. Možemo odabrati da to ne zovemo strahom – možemo koristiti izraze kao što su anksioznost, nervoza ili opšte stanje nelagodnosti povodom nečega, ali sve to su samo drugi nazivi za strah. Nažalost, najčešće je prihvatljivije biti prestrašen nego zauzeti stav i preuzeti kontrolu. Postoji toliko straha oko nas da je gotovo čitava kultura prožeta njim. Ta kultura straha je ono što nas između ostalog vezuje i za poslove koje mrzimo, veze koje podrivaju naše samopoštovanje i prijatelje koje smo odavno prerasli.

Ukoliko ne razumete da je strah istinski problem, on će vas uvek vraćati na isto polazište, na kome ćete se pitati zbog čega ciljevi koje ste postavili ne postaju ni malo bliži. Mene ne zanimaju, niti bi trebalo da zanimaju vas, razmišljanja o tome da li strah dobar ili loš, kao što ne treba da nas zanima ni da li su problemi dobri ili loši. Ono za šta treba da smo isključivo zainteresovani – a to je ono što je zaista važno – jeste da usmerenost na ignorisanje problema vodi ka sve većim i bolnijim izazovima. Najviše što možete da učinite, i što ste dužni da činite za sebe je da se usmerite na metu koja stoji upravo ispred vas i da izvedete zaključke koji su vam potrebni u istom trenutku, suzbijajući stah u samom korenu.


Trackbacks/Pingbacks

  1.  Strah (1) - predosećanje nepoznatih ograničenja - XTNSity.com: Trening, ishrana i motivacija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *