Nesvesna granica – nevidljivi saveznik

Za većinu ljudi gubitak težine mora biti sve ili ništa. Upravo zato oni nestrpljivo i žustro nastoje da drastičnim merama što brže izgube sve – na kraju ne gubeći ništa.

Ako nešto iznova i iznova svesno uskraćujemo sebi, najverovatnije ćemo samo osećati sve jaču želju za tim. Nebitno da li je u pitanju pažnja, osećanja, odmor, televizija ili namirnice koje volimo – biti uskraćen je sumoran način života. Uprkos tome, većina na dijetama prvo izbacuje upravo svoju omiljenu hranu. I upravo to je recept za propast dijete, jer svaki režim ishrane zasnovan na uskraćivanju sebi namirnica koje zaista volite biće izrazito privremen. Da se našalim – hrana koju ne pojedemo uzvratiće nam i pojesti nas. Jer, kad se dijeta okonča – bilo zbog frustracije ili (uglavnom privremenog) uspeha – ljudi se vraćaju neumerenom uživanju u omiljenoj hrani sa željom da nadoknade propušteno.

Kad je reč o gubitku težine, ne možemo se osloniti isključivo na mozak ili kognitivnu kontrolu poznatu kao „moć volje“. Istraživanja pokazuju da svako od nas dnevno donosi oko 200 odluka vezanih za hranu, kao i da je gotovo nemoguće da svaka od njih bude po merilima određene dijete. Milioni godina evolucije i instinkti govore nam da jedemo koliko često i koliko god smo to u stanju. Sviđalo nam se to ili ne, većina nas jednostavno nema mentalnu čvrstinu da gleda poslužavnik pun toplih kolača i govori „Neću pojesti kolač, neću pojesti kolač“ i da ga zaista ne pojede. Pitanje je trenutka kada „Ne, ne“ preko „Možda, možda“ prerasta u „Da, da“! Po tome se ni ja ne razlikujem od bilo koga od vas – ali nema razloga za brigu!

Jer – dobra vest je da isti mehanizmi koji gotovo neprimetno dovode do postepenog dobijanja na težini mogu biti usmereni i u suprotnom pravcu kako bi nas isto tako neprimetno odveli do njenog gubitka – nesvesno. Ako nismo svesni da jedemo malo manje no što nam je potrebno, ne osećamo uskraćenost. Ako ne osećamo uskraćenost, šanse da ćemo skrenuti s puta i prepustiti se prejedanju se znatno smanjuju. Ključ leži u toj nesvesnoj granici.

Niko ne odlazi u postelju vitak a budi se gojazan. Većina ljudi dobija (ili gubi) na težini tako postepeno da nije ni svesna kako se to desilo, jer ne seća se jasne promene u načinu ishrane ili vežbanja. Sve čega se sećaju je da su nekad mogli da stanu u omiljenu odeću a više ne. Naravno, postoje izuzeci. Ako se prepunimo najvećom picom nakon koje smo pojeli ogromnu porciju sladoleda, shvatićemo da smo preterali. Ali najvećim delom ljudi imaju veoma slabu predstavu o tome da li su uneli recimo 50 kalorija previše ili 50 premalo. U stvari, većina nije svesna ni da li je unela 200 ili 300 kalorija više ili manje no juče.

To je ono što podrazumevam pod nesvesnom granicom – rubno područje u kom možemo jesti malo više ili malo manje a da toga nismo svesni. Pretpostavimo da unosite 2000 kalorija dnevno i da pritom niti dobijate niti gubite na težini. Ako jednog dana unesete samo 1000 kalorija, bićete veoma svesni toga: osećaćete se slabo, imaćete vrtoglavicu, bićete nervozni povodom svega i svakoga. Isto tako, bićete svesni i ako unesete 3000 kalorija: osećaćete se teži, sporiji i željni izležavanja.

Ako jedemo premalo, svesni smo toga. Ako jedemo previše, takođe. Ali postoji opseg kalorija – nesvesna granica – u kojoj se osećamo spokojno i nismo svesni razlike: nismo u stanju da uočimo razliku između 1900 i 2000, kao i onu između 2000 i 2100 kalorija. Ali, tokom godine, ova nesvesna granica dovodi do toga da izgubimo ili dobijemo 5 kilograma. Grubo rečeno, potrebno je nešto više od 7500 kalorija za kilogram masnog tkiva.

Upravo to je opasnost kod kalorija koje se ovako prikradaju. Samo dvadesetak kalorija dnevno dodaće vam kilogram za godinu dana. Na sreću, ista stvar važi i u obrnutom smeru. Koleginica u firmi u kojoj sam radio skinula je desetak kilograma tokom prve dve godine na poslu. Na pitanje kako je to uspela, rekla je da ni sama ne zna. Nakon dodatnih pitanja s moje strane, ispostavilo se da je jedina smišljena promena koju je načinila bilo izbacivanje kofeina i prelazak sa kafe na čajeve. To, samo po sebi, nije objašnjavalo ništa. Ali: „Ah, da“, dodala je, „zato što sam se odrekla kofeina, prestala sam da pijem i koka-kolu!“ Nije je pila mnogo – oko dva litra nedeljno ali, pošto je to preko 800 kalorija, to je oko 6 kilograma za godinu dana. A ona nije bila ni svesna odakle gubitak na težini.

U članku u časopisu Science, doktori Džejms Hil i Džon Piters izneli su tvrdnju da bi izbacivanje samo 100 kalorija svakog dana sprečilo dobijanje na težini kod većine ljudi. Pošto većina prosečno dobija upravo po kilogram za godinu dana, tako beznačajna razlika omogućila bi da do toga ne dolazi. Koliko je to? Otprilike kilometar i po pešačenja, ili unos 100 kalorija manje (jedna kašika ulja ili čaša koka-kole manje).

Dok većina ljudi prestaje sa jelom kad im je stomak pun, pripadnici naroda i kultura koji su vitkiji prestaju kad više nisu gladni. Upravo tako – postoji značajan kalorijski jaz između tačke na kojoj stanovnik Okinave kaže „Više nisam gladan“ i kada tipičan muškarac sa reklame za pivo kaže „Stomak mi je pun“. Na Okinavi čak imaju i izraz za trenutak kada treba prestati sa jelom: hara hači bu – jesti dok niste 80% puni. Stoga:

• Razmišljajte o 20% manje. Poslužite sebi količinu 20% manju od one za koju mislite da ćete želeti pre no što počnete sa jelom. Videćete da vam verovatno neće nedostajati. Studije pokazuju da ljudi mogu jesti 20% manje a da to ni ne primete. 30% je već primetno, ali 20 je još uvek „neuhvatljivo za radar“.
• U pogledu povrća i voća, razmišljajte o 20% više. Ako smanjite količinu testenine za 20%, povećajte povrće (prvenstveno) i voće za 20%.

Koliko težine ćete izgubiti na taj način? Za razliku od onoga što čujete na TV reklamama, to svakako neće biti 2 kilograma dnevno ili 5 kilograma za deset dana. Tako nešto biste sigurno primetili, jer osećali biste se iscrpljeno i uskraćeno. Ali pretpostavimo da sve vreme ostajete u zoni nesvesne granice za gubljenje težine i 100-200 dnevnih kalorija manje. Nećete se osećati slomljeno, a nakon 10 meseci imaćete oko 5 kilograma manje. To vas verovatno neće dovesti na modne piste i naslovne strane, ali može vas vratiti u omiljenu odeću, a svakako ćete se osećati bolje jer niste morali da se odreknete hleba, testenina i svega što volite.

Izbacivanje namirnica koje volite nikada nije dobra ideja – ni najmanje se ne obazirem na one koji tvrde suprotno. Ali smanjenje njihove količine je veoma izvodljivo. Nažalost, većina dijeta usmerava se na vrste namirnica koje je dopustivo jesti umesto na njihove količine. Nije problem što poručimo recimo svinjetinu umesto pilećih grudi – već što svinjetina obično dolazi u većoj porciji. Pileće grudi dugoročno uopšte ne moraju biti bolje za zdravlje od ukusnijeg – ali nešto manjeg – komada svinjetine.

Ako težimo razlici od samo 100 ili 200 kalorija dnevno, one svakako nisu nešto što će nam nedostajati. U stanju smo da ih izbacimo relativno lako – i nesvesno.