Mentalna čvrstina – pre svega ostalog

Većina sportista traži načine da postane mentalno čvrsta – i nikad ne nauči da razvije tu sposobnost. Još gore, većina sportista i trenera ne zna šta mentalna čvrstina znači, niti kako i koliko pomaže performansama. Kod asova koji dugo traju, mentalna čvrstina je ključ dostignuća. Novak Đoković, Majkl Džordan, Majkl Felps, Marija Lasickene – uvek su na svom najvišem nivou.

Nedostatak mentalne čvrstine je najveći neprijatelj sportiste, bila reč o Olimpijcu, vežbaču u teretani ili džogeru rekreativcu. Nedostatak mentalne čvrstine vodi nesigurnosti, malodušnosti, odustajanju i predaji. Stoga ne treba da čudi što je nivo dostignuća direktno srazmeran nivou mentalne čvrstine. Da biste bili mentalno čvrsti, morate biti spremni da radite ono što većina ne radi.

Mnogi veruju da se sa mentalnom čvrstinom rađa – imate je ili ne. Po takvima, ako ste rođeni bez gena za mentalnu čvrstinu, nećete ostvariti uspeh. Ali nije tako. 100% ste u pravu ako kažete da vam za uspeh treba mentalna čvrstina – i 100% grešite ako verujete da ne možete da je izgradite. Neki imaju preduslove da budu mentalno čvršći od ostalih, naročito oni koji su tokom života (posebno detinjstva) prošli kroz iskušenja. Opet Novak – neko od detinjstva izložen izazovima sasvim drugačije pristupa treninzima i mečevima od nekog naviklog na udobnost, kome je sport jedino stresno iskustvo.

Izlazak na kraj sa teškoćama i izazovima je komponenta mentalne čvrstine. Mentalna čvrstina je stav – a stavove konstruišete isključivo vi i niko drugi. Pošto ste samo vi odgovorni za njih, možete dekonstruisati način na koji razmišljate o sebi i svojoj (ne)sposobnosti za uspeh. Promenom načina razmišljanja promenićete i način na koji doživljavate sebe – i načine na koji se ponašate, trenirate i takmičite se.

I još nešto. Mentalna čvrstina nije samo stav – već i navika. To nije nešto što izvučete iz zadnjeg džepa u zadnjim sekundama utakmice ili borbe, ili zadnjim ponavljanjima serije sa maksimalnim opterećenjem. Ona zahteva čelični pristup izazovima na svakodnevnoj osnovi. Morate neprestano trenirati, usmeravati, izoštravati i razvijati naviku mentalne čvrstine. Kad vam to postane navika, treniraćete i ostvarivati performanse na višim nivoima sposobnosti, i mnogo spremnije izlaziti na kraj sa smetnjama i nepovoljnim okolnostima bez gubitka samopouzdanja ili motivacije. Mentalna čvrstina je kao sâm trening – što duže vežbate, jači ste, mišićaviji i brži. Kad prestanete da trenirate, sposobnosti opadaju. Ako svakodnevno ne posvećujete pažnju mentalnoj formi, i mentalna čvrstina će atrofirati.

Tako da mentalna čvrstina nije sve ili ništa. Postoji u različitim stepenima. Kako joj rezerve rastu, videćete značajna poboljšanja performansi. Što reče Bobi Najt: „Odnos mentalne prema fizičkoj čvrstini je četiri prema jedan.“

Šta rade i kako se ponašaju mentalno čvrsti sportisti?

Nalaze načine, a ne izgovore. Ne traže opravdanja ako stvari ne idu kako su planirali. Umesto da okrivljuju druge (recimo sudije) ili okolnosti (publiku), preuzimaju odgovornost za svoje performanse, popravljaju stvari i pokušavaju ponovo.

Prilagođavaju se. Umesto da rade stvari isto kao uvek, nalaze nove načine da izazivaju sebe i pomeraju se ka višim stepenima potencijala. Razumeju da ih je ono što su radili juče dovelo tu gde su danas – ali i da je danas potrebno više da bi ih odvelo tamo gde žele da budu sutra.

Ulažu energiju u stvari koje pomažu performansama. Fokusiraju se na stvari koje mogu da kontrolišu. Ne opterećuju se prošlošću i ne žale nad sobom, niti brinu zbog stvari koje su van njihove direktne kontrole. Fokusiraju se na ono što mogu u sadašnjem trenutku – bili to obrok, trening ili san.

Vide prošlost kao vrednu lekciju i ništa više. Uče iz sopstvenih i tuđih grešaka, pa ostavljaju prošlost za sobom i polaze napred. Vide prošlost kao mentalni trening za bolje performanse u budućnosti. Greške, pogrešne procene i porazi ih ne određuju kao osobe – sve to su iskustva koja jačaju odlučnost da uspeju.

Preduzimaju rizike. Razumeju da strah od neuspeha onemogućava potpunu posvećenost i dostizanje izuzetnosti. Traže mogućnosti da izađu iz zone udobnosti. Gledaju izazove sa entuzijazmom umesto sa zebnjom i strahom. Odbijaju da budu prosečni i razumeju da povremeno mogu doživeti neuspeh ali da se, za velike stvari, isplati rizikovati.

Istrajajavaju uprkos neuspehu. Mentalno čvrsti sportisti nikad nisu poraženi neuspehom, jer razumeju da je neuspeh još jedan korak na putu ka rezultatima. Njihov mentalni sklop kaže da neuspeh nije konačan, zbog čega nikad ne odustaju od ciljeva.

Traže izuzetnost, a ne savršenstvo. Fokus im nikad nije na konačnom cilju, već na koracima potrebnim za njegovo dostizanje. Razumeju da su optimalne performanse maraton a ne sprint, i da ih svaki korak vodi bliže cilju. Ne stide se grešaka i ne pokušavaju da budu savršeni. Guraju sebe do maksimuma i traže dnevna poboljšanja. Znaju i razumeju da će usput neminovno činiti greške, ali i da su te greške neophodne – i ključne – prekretnice na putu do izuzetnosti.

Posvećuju se sopstvenim talentima i sposobnostima. Ne pokušavaju da ugode drugima niti im smeta uspeh drugih sportista. Usmereni su na svoje talente i sposobnosti, popravljajući sebe i sprovodeći sopstveni plan treninga.

Sve ovo nam govori važnu stvar – talenat je precenjen. Hiljade talentovanih nikad ne dostignu veličanstvenost. Istraživanja pokazuju da 75% tinejdžera napušta bavljenje sportom – ne zbog nedostatka talenta, već izgubivši entuzijazam i bez mentalne čvrstine za trening i takmičenje na višim nivoima. Talenat bez mentalne čvrstine je, što se tiče konstantno dobrih performansi, od tek prosečnog značaja. Ali prosečan talenat uz mentalnu čvrstinu čini da dobri sportisti ostvaruju izuzetne stvari.

Mentalna čvrstina se svodi na navike – a one su, ponavljam, isključivo na vama. Svodi se na pobeđivanje u malim bitkama svakog dana. Ne možete očekivati da u ključnim trenucima budete mentalno čvrsti, a  da prethodno niste svakodnevno radili na izgradnji te čvrstine. Borite se i dokazujte sebi da možete biti čvršći od svakog izazova na putu do cilja. Po rečima fudbalerke Mie Ham: „Gradim lomaču, i na svakom treningu dodajem još drva. Onda, u pravom trenutku, upalim šibicu.“ Nađite načine da na svakom treningu gradite mentalnu čvrstinu. Tražite slabosti u svom mentalnom sklopu umesto da bežite od njih. Jedan po jedan, ispravljajte slabije delove svoje mentalne čvrstine. Kad se umorite, nastavite još pet minuta. Uradite dodatno ponavljanje ili dva. Svesno odaberite kako ćete odgovoriti na nepovoljne okolnosti. Dokazujte sebi da možete. Umesto sa frustracijom, odgovarajte na izazove usmereno i odlučno – svakog dana.