Karakter, ili samo ličnost?
Istinski lični uspeh se gradi na temeljima izlivenim od karaktera. Šta je karakter? Ništa drugo do proizvod desetina i stotina izbora koje svakodnevno činimo, a koji postepeno pretvaraju ono što smo trenutno u ono što želimo da postanemo. Ukoliko taj stalni proces donošenja neophodnih odluka ne postoji, i dalje ćemo biti neko – u najmanju ruku, i dalje ćemo biti živi – ali najviše što ćemo na taj način steći biće ličnost, a ne karakter. A ličnost i karakter su dve veoma različite stvari.
Karakter nije nešto sa čim smo rođeni, što samim tim nije podložno promenama. Upravo suprotno, karakter je svojstvo za čije formiranje i oblikovanje morate preuzeti potpunu odgovornost. Karakter se izgrađuje načinom na koji odgovarate na životne izazove i iskušenja, bili oni redovne uzastopne pobede, uzastopni porazi i neuspesi, popravljanje materijalne situacije, suočavanje sa izuzetno teškim okolnostima, ili iskušenja koja vas mame da odustanete od cilja.
Karakter se kuje iz kvaliteta koje morate stvarati i pažljivo negovati u sebi – pomislite na zalivanje semena, ili sakupljanje drveta za vatru koju nameravate da zapalite. Morate konstantno tražiti te stvari u sebi. Da dozvolim sebi slobodu upotrebe prenesenog značenja: morate ih tražiti u svom srcu, duboko u svojoj utrobi. Morate stalno, neprestano klesati kamen od koga ste načinjeni, i odbacivati nepotrebne komade kako biste pronašli i oslobodili one suštinski bitne – jedino tako ćete na kraju stvoriti skulpturu koja je prethodno postojala samo u mašti.
A najbolja stvar u vezi sa karakterom je da ćete, ukoliko ste iskreno posvećeni pretvaranju sebe u ličnost kojom ćete se ponositi, ne samo stvoriti neophodne kvalitete – ojačaćete ih, i iznova ih stvarati u sve snažnijem vidu. Šta je, dakle, važnije od toga?
Ono što me je podstaklo na pisanje ovog teksta je nešto što sam maločas čuo u jednom motivacionom klipu na Youtubeu. To je svojevrsna kompilacija zaista motivišućih misli, u kojima sam prepoznao Mohammeda Alija, Winstona Churchilla, Ala Pacina iz filma „Any Given Sunday“, Sylvestera Stallonea iz „Rockyja 6“… Nažalost, ne znam ko izjavljuje ono što me je najviše dotaklo, a što je suština pojma karaktera: „U vezi sa pojmom biti savršen… radi se o vezi sa samim sobom, sa porodicom, sa prijateljima. Biti savršen znači moći pogledati svoje prijatelje u oči i znati da ih niste izneverili, jer ste im rekli istinu. A ta istina je da ste učinili apsolutno sve što je u vašoj moći, da nije bilo ni jedne jedine stvari koju ste dodatno mogli učiniti. Možete li živeti u tom trenutku, najbolje što možete, jasnog pogleda i sa ljubavlju u srcu? Sa radošću u srcu? Ukoliko ste to u stanju, gospodo – onda ste savršeni.“
To me je istog trenutka podsetilo na nekada drage ljude koji su mi značili, mislio sam, zaista veoma mnogo. A onda su se, vremenom, prosto krunili preda mnom, zbog…? Pogađate – nedostatka karaktera. Svaka izjava, svako obećanje promene, svaka jasna namera kojoj po sopstvenim rečima neko namerava da se posveti, data od strane prijatelja – šta sve to predstavlja? To je kao stisak ruke, kao pogled u oči i čvrsto obećanje da će neko jednostavno učiniti ono što je rekao, jer dovoljno je zreo da zna da je izgovoreno čvrsti ugovor između dve osobe koje, pretpostavlja se, poštuju jedna drugu u dovoljnoj meri da se ne ponižavaju olako izrečenim neobavezujućim izjavama.
Ako ste izjavili da ste rešeni da uspete u nečemu, ako ste otpočeli nešto novo u svom životu, ako ste podelili to sa dragom i bliskom osobom, više nema izgovora, nema premalo sna, nema previše drugih obaveza, nedostatka motivacije . Ukoliko svega toga ipak ima, onda ima i suštinskog nepoštovanja, olakog shvatanja sebe i osoba oko vas, lažne bliskosti i ličnosti koja nije ništa više no lažov. Jer, u tom slučaju svakako postoje još mnoge stvari koje su mogle biti učinjene kako bi se nastavilo obećanim putem i zaista poštovala sopstvena odluka – samo što to nije važno, ni samopoštovanje ni prijateljstvo nije važno kao još malo sna, još jedan telefonski poziv, jedna žurka ili izlazak. Kao i sam karakter – jer dovoljan je i personality, zar ne?
E pa, ne. I nikada neće ni biti, za one koji žele čvrst oslonac u sebi i oko sebe, zasnovan na istinskom poverenju.
Budite karakter, a ne samo ličnost. Budite primer drugima, hridina koja savladava talase iz dana u dan, iz godine u godinu. Budite ono što želite, dajte sve od sebe, stanite iza svake svoje reči, tretirajte ih kao najozbiljnija obećanja, jer ona to i jesu. Tako ćete ostati usamljeni, plašite se? Ne, tako ćete ostati slobodni, nevezani za osobe bez karaktera i čvrstine. Slobodni za otvorenost ka osobama kakva i sami težite da postanete. Slobodni da, u njihovom okruženju, dalje kujete svoj karakter na još svrsishodnije načine.
