Ishrana i hormon rasta

Ukoliko ste iole zainteresovani za oblast treninga i ishrane i unapređenje svog zdravlja i izgleda, rečenica koju ste svakako mnogo puta čuli je čuveno „ishrana čini 80% uspeha u postizanju željenog izgleda“. Neko bi dodao i „najmanje 80%“, i ne bi mnogo pogrešio. Razmotrite samo jednu činjenicu: ako redovno trenirate, trening vam u krajnjem slučaju odnosi maksimalno 1-2 sata dnevno (ukoliko optimalno trenirate, to vreme je i mnogo kraće) – tokom ostatka vremena, da kažemo 23 časa dnevno, stepen vašeg uspeha zavisiće od ostalih faktora, od kojih je ishrana na prvom mestu. Trening je uvek najjednostavniji deo – ljudi su uglavnom puni entuzijazma za rad, zalaganje i čestito preznojavanje – ali, činjenica je, daleko od toga da je jedino što je potrebno. Svakako ćete biti u stanju da napredujete u korišćenju sve većeg, pa i izuzetno velikog opterećenja, kao i da podižete intenzitet svog treninga do neslućenog nivoa. Međutim, ukoliko nemate odgovarajući plan ishrane, najveći deo tog truda biće uludo utrošen. Šta god da je vaš trenutni cilj – bilo to veće, mišićavije, snažnije, ili telo sa manje masnog tkiva – vaš organizam neprestano zahteva (i, voleo bih da to usvojite – zaslužuje) konstantan priliv hranljivih materija u vidu proteina, lipida i (u ograničenom stepenu) ugljenih hidrata.

Sve što se u organizmu odigrava neprestano je pod uticajem (i regulacijom) hormona. Svaki obrok koji unesemo podstiče lučenje hormona. Da li će ti hormoni biti anabolički (hormoni izgradnje, koji utiču, između ostalog, i na rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i sagorevanje masnih naslaga), kao što je recimo hormon rasta, ili katabolički (koji utiču na razgradnju), kao recimo hormon stresa kortizol, zavisi od profila obroka koje unosimo.

Bazičnu potrebu za hranom pokreće jednostavni mehanizam preživljavanja, koji upravlja biološkom funkcijom koja nalaže mozgu kada je potrebno početi (i prestati) sa jelom kako bismo zadovoljili potrebe za hranom i energijom. Za sve od nas koji želimo da na bilo koji način unapredimo svoj izgled i zdravlje, ovaj mehanizam koji reguliše cikluse ishrane je od posebnog značaja zbog svog kapaciteta za pokretanje promena u funkcionisanju procesa u organizmu ka izgradnji a dalje od razgradnje pomoću stimulacije proizvodnje odgovarajućih hormona.

Kada organizam veruje da je hrana dostupna u ograničenoj količini – ili da će to biti slučaj u skorijoj budućnosti – on preduzima korake koji nalažu mozgu da unosi više hrane kako bi se obezbedio stalan priliv nutrijenata. Dužine trajanja ovog „pothranjivanja“ su periodi koji organizmu nagoveštavaju kako je moguća oskudica hrane blizu. U odgovor na to, mozak pokreće odgovor u vidu prejedanja, kako bi osigurao potrebne hranljive materije i energiju za buduću upotrebu.

Deo ovog odgovora se sastoji i od stimulisanja proizvodnje hormona rasta, čija funkcija je održavanje mišićne mase kroz periode kada je pristup hrani uskraćen. Ovaj hormon je ključni činilac mehanizma preživljavanja, jer bez njega bi organizmi naših predaka bili razgrađeni i iscrpljeni u periodima nedostatka hrane, postajući tako savršeni plen grabljivaca. U savremenom svetu, međutim, hormon rasta nije posebno potreban kao pomoć u preživljavanju, ali je od suštinskog značaja za razvoj većih i snažnijih mišića, kao i za oslobađanje od suvišnih kilograma masnoća. Danas, takođe, ukoliko smo upoznati sa uticajem hrane na mehanizam lučenja hormona, u mogućnosti smo da manipulišemo mehanizmom preživljavanja koji određuje cikluse unosa obroka kako bismo upravljali lučenjem hormona rasta i anaboličkim prednostima koje on donosi.

Istraživanja pokazuju da se ciklusi unosa hrane u suštini zasnivaju na periodima pothranjivanja i prejedanja, kao i da svaki od njih stimuliše proizvodnju peptida, hemijskih jedinjenja i hormona. Oni, zauzvrat, potiču druge procese povezane sa mehanizmom preživljavanja. Na primer, dužina perioda pothranjivanja saopštava mozgu da smo gladni i da nam je potrebna hrana. Takođe, odmah nakon što smo pojeli obrok, mozak oslobađa jedinjenja koja gase glad, koja saopštavaju da smo se najeli i da nam nije potrebno više hrane.

Kao što sam već pomenuo, dokazano je da ciklus prehranjivanja koji se sastoji od perioda sa smanjenim unosom hrane praćenih njenim unosom do potpune sitosti signalizira mehanizmu preživljavanja da luči hormon rasta. Uprkos tome, danas, kada je hrana dostupna na svakom koraku (kvalitet takve hrane nije predmet ovog članka), navikli smo da jedemo svaki put kada nam se prohte, ne pridajući ni najmanjeg značaja tome kako takav način ishrane utiče na naše prirodne cikluse ishrane. Ne dozvoljavajući organizmu da „doživi“ intervale gladi, izbacujemo te cikluse iz stanja ravnoteže, gušimo lučenje hormona rasta kao i drugih ključnih jedinjenja. Kao rezultat toga, ljudi postaju lenji i gojazni. Istraživanja u svetu pokazuju i da gotovo polovina ispitanika ima problema sa spavanjem. A nedostatak sna, ili njegov loš kvalitet, sa svoje strane takođe inhibiraju stvaranje anaboličkih jedinjenja, pa tako i hormona rasta.

Pojava problema sa spavanjem može, dakle, biti u vezi i sa ciklusima obroka koji su izbačeni iz ravnoteže. Ciklusi ishrane koji se sastoje od intervala gladovanja i perioda potrošnje energije i snage (treninga) praćenih periodima kvalitetne ishrane i odmora obezbeđuju lučenje hormona izgradnje i rasta, i govore organizmu da je vreme za odmor i san. Kvalitetan san poboljšava koristi u vidu izgradnje mišića i njihove regeneracije koje hormon rasta ima na organizam.

Dakle, u slučaju da želite da poboljšate produkciju hormona rasta u organizmu, i uberete sve plodove zdravlja i vitalnosti koje on donosi, od suštinskog značaja je da obratite pažnju na svoje prirodne cikluse ishrane, i prestanete da jedete svaki put kada to poželite. Za kraj, želim da zapamtite još jednu činjenicu: bez obzira na obećavajuća svojstva egzotičnih elemenata ili jedinjenja u produžavanju života, jedini nedvosmisleno dokazani faktor koji utiče na (značajno) povećanje životnog veka je isključivo – redukcija u unosu kalorija. Ovde ne govorim o 10% manje kalorija, nego o čitavih 30% manje od dnevnih potreba. Objašnjenje ove činjenice? Pogađate – stimulacija hormona rasta, jedinog eliksira mladosti čiji izvor svako od nas nosi u sebi.