Da li ste spremni za savete?

Neki ljudi vole da stalno primaju savete. Jednostavno, nikada im nije dosta toga. Bez obzira na to koliko sjajnih saveta da dobiju, oni uvek osećaju da im je potrebno još više pre no što i pomisle da deluju u skladu sa nekim od njih. Umesto da slede korisne savete i počnu da ostvaruju ciljeve, oni za svoj cilj postavljaju sam čin primanja saveta. To svakako nije loša ideja ukoliko nameravate da napišete knjigu o savetima ali – čak i ako je to vaš cilj – u jednom trenutku ćete morati da pređete iz uloge primaoca saveta u ulogu osobe koja preduzima akciju.

Postoje i ljudi koji apsolutno mrze da primaju savete: oni koji misle da znaju sve i da im ničiji saveti nisu potrebni. Oni nikada ne traže savet i, ukoliko se desi da ga dobiju, nikada ga ne slede. Kao rezultat toga, njihov lični rast je usporen, a u jednom trenutku obično i prestaje. Sa onim što znate možete stići samo donekle – kako biste pošli od tačke na kojoj ste do tačke u kojoj želite da budete neophodno je da učite više i preduzimate više.

Treću kategoriju čine osobe koje traže isključivo savete koji su u skladu sa njihovim trenutnim svetonazorom. Drugim rečima, kada traže savet oni u stvari traže potvrdu svojih verovanja, a ne objektivno mišljenje. Ovi tragači za savetima/potvrđivanjem žive u iluziji o sopstvenom otvorenom umu dok u stvari samo traže da se ljudi slažu sa njima. Oni za svoj cilj postavljaju traganje za potvrđivanjem a ne istinski podsticaj za rast. Naučićete veoma malo od ljudi koji dele vaše poglede i koji vam govore samo ono što želite da čujete.

Pogledajmo bliže zavisnike od primanja saveta: zbog čega oni toliko vole da se nalaze u tom položaju? Kada primate sjajan savet uzbuđeni ste zbog potencijalne dobiti koja sledi ako ga primenite u praksi. Pomisao da će vam savet pomoći da dostignete ciljeve je veoma stimulativna i uzbudljiva. Ipak, u jednom trenutku se mora preći iz tog stanja iščekivanja i uzbuđenja u stanje akcije. Ali, jednom kada se počne sa razmišljanjem o pretvaranju saveta u konkretnu akciju, postajete svesni stvarnosti i shvatate da je slediti savet mnogo teže nego ostati u stanju bezazlenog primanja saveta. Ljudi sve vreme dobijaju sjajne savete, ali samo poneko od njih i čini nešto sa njima. Za zavisnike od primanja saveta, lek za to će uvek biti traženje još saveta i dalje odlaganje akcije. Problem sa ovakvim mentalitetom je da čitav život biva odlagan dok osoba ostaje u stanju traženja i primanja saveta. Morate preduzeti akciju na osnovu dobijenih saveta pre no što se vratite i potražite neki drugi.

Zavisnici od saveta često su zavisni i od primanja istog saveta više puta. Pomislite na prijatelja koji vas je pitao za savet, dobio ga, osećao se sjajno povodom njega – samo da bi vas pozvao ponovo tražeći isti savet. Ovaj šablon se nastavlja godinama ukoliko ne obratite pažnju na njega. Zavisnici od primanja saveta vole da imaju probleme – bilo im to poznato ili ne – jer to čini da se osećaju važnim. Kada dobijete savet, posebno od osoba koje poštujete, uz savet dobijate i njihovu pažnju, a to može stvoriti zavisnost. S druge strane, ako poslušate savet i rešite problem, više nećete zasluživati toliku pažnju. Zavisnici od saveta nisu toga svesni, i čeznu za obezbeđivanjem stalne doze saveta i pažnje umesto napuštanja zavisnosti primenom dobijenih saveta i njihovim pretvaranjem u konkretnu akciju.

Sledeći na listi su oni koji mrze da dobijaju savete. To su obično prilično patetične osobe. Ako smatrate da znate sve, koliko uzbudljiv život može da bude? Na kraju, jedno od najvećih zadovoljstava u životu je interakcija sa zanimljivim ljudima koji mogu duboko da utiču na naše živote, i učenje od njih. Ljudi koji mrze da dobijaju savete obično žive u ritmu koji se ponavlja, gde je svaka godina istovetna. Prošlo je deset godina a da se ništa značajnije nije desilo – jedna godina se ponovila deset puta. Oni koji mrze savete možda su zavisnici od akcije koji su previše zauzeti beskrajnim delovanjem da bi zastali i profitirali od korisnog saveta. Ali, na njihovu nesreću, njihov lični rast kao i uživanje u životu dostiže plato, ili čak i opada zbog toga što ne zastaju i ne razmisle o svojoj situaciji. Akcija služi kao sredstvo za odvlačenje pažnje zavisnika od akcije, kao što saveti odvraćaju pažnju kod zavisnika od saveta. Kada bi oni koji ne podnose savete bili otvorenijeg uma, njihove akcije bi svakako bile mnogo efikasnije.

Zanimljiva stvar u vezi sa onima koji mrze primanje saveta je da oni vole da dele savete drugima! Na kraju, oni žive sa uverenjem da znaju sve, i osećaju strahovit porast ega kada ih drugi pitaju za savet. Veoma često, oni dele savete koje ni sami ne bi sledili. Često su saveti koje oni daju drugima negativni: umesto da vam daju konstruktivan savet, oni su ti koji će vam reći zbog čega vaši ciljevi i snovi ne mogu biti ostvareni. Baš kao što nisu u stanju da prime dobar savet, oni ne mogu ni da ga daju.

Sada pogledajmo pobliže i treću kategoriju, koju čine oni koji traže savet/potvrđivanje: oni koji traže savete koji su u skladu sa onim u šta već veruju. Na primer, takva osoba možda ima problem sa oganizacijom svoje ishrane ali, iako problem leži u strukturi ishrane, ili u samoj osobi, ona želi da veruje da je u pitanju neki spoljašnji činilac. Umesto da traži objektivan i uravnotežen savet, takva osoba traži nekoga ko ima isto stanovište kao i ona. Njen moto je: prihvatam samo savete koji su u skladu sa onim u šta verujem. Takvi ljudi ostaju u iluziji kako su otvoreni za savete i kako ih koriste na svoju dobrobit, ali bliži pogled otkriva da oni samo traže potvrdu svojih verovanja. Zbog toga što nije prijemčiva za bilo kakvu mogućnost da nije u pravu, takva osoba nikada ne preraste svoj ego. Ona nastavlja da sledi svoje sopstvene savete i, kada posumnja u njih, traži njihovu spoljašnju potvrdu. Ona jednostavno ne želi da se menja i raste: sve što želi je da opravda svoje trenutno stanje.

Kako ćete zaljučiti u kojoj od ovih kategorija ste – ukoliko jeste – vi sami? Na primeru vežbanja: ako provodite više vremena u istraživanju fitnes programa i traženju saveta od profesionalaca nego u stvarnom vežbanju, zavisni ste od primanja saveta. Uživate u dobijanju pažnje/saveta jer je za vas traženje saveta u pogledu treninga i ishrane cilj vredniji od samih rezultata treninga. Ukoliko smatrate da je to u redu, svakako nastavite tako, ali oslobodite se iluzija da ćete stvarno postati snažniji, osloboditi se viška masnog tkiva, ili postići bilo šta što vam predstavlja cilj. U nekom trenutku morate napustiti udobnu zonu primaoca saveta i postati neko ko preduzima korake. Ne treba da brinete zbog toga, jer postoji mnogo mogućnosti za dobijanje novih saveta nakon što ste preduzeli nekoliko kritičnih koraka. Dodatna dobra stvar je činjenica da će, uz novo iskustvo stečeno stvarnom akcijom, svaki novi savet imati dublje značenje.

Nastavljajući sa primerom vežbanja: ako ste neko ko primenjuje isti program već deset godina i niste načinili nikakav napredak još od 2000, vreme je da iskoristite neke savete i ostvarite konkretan napredak. Razumite – smatrajući da ste suviše dobri za savete, od iluzije o samodovoljnosti načinili ste svoj pravi cilj. Razmislite još jednom, budite otvoreni za savete, i vratićete se na put ličnog napretka.

Još uvek na primeru vežbanja: ukoliko pitate fitnes profesionalca za dobar program treninga i ishrane, a zatim nastavljate da koristite neefikasan dosadašnji program, vi u stvari ne tražite koristan savet, nego samo potvrdu onoga što radite. Još jednom, ukoliko vam je to cilj, to je sasvim u redu. Ali ako zaista želite napredak u treningu a on već duže vreme ne postoji, vreme je da potražite savet. Da parafraziram Alberta Einsteina: preduzimanje istih koraka uz očekivanje različitih rezultata je ludilo.

Mada svaka od navedenih kategorija ima jasne nedostatke, svaka ima i određene dobre strane. Uvek će biti perioda kada je potrebno da budemo otvoreni za savete, jer sakupljanje što je više moguće informacija pre preduzimanja akcije smanjuje mogućnost neuspeha. Naravno, biće i perioda kada je sama otvorenost ka savetima nedovoljna, i kada je potrebno ostati usmeren na akciju umesto da svakih nekoliko trenutaka menjamo pravac. Ponekad znamo sve što je potrebno da uradimo, i traženje više saveta služi samo kao izgovor za odlaganje. Konačno, nema ničeg lošeg u dobijanju potvrde za naše akcije, jer neophodne su nam povratne infomacije u pogledu toga da li smo na pravom putu. Iskreno potvrđivanje služi kao saobraćajni znak koji ukazuje na pravi smer – sve dok ste sigurni da potvrđivanje nije vaše jedino odredište.

Dakle: usvojite potrebne savete, na osnovu njih preduzmite akciju, i uživajte u potvrdi toga da ste na pravom putu. Budite iskreni prema sebi i otvoreni prema stvarnosti. Nema potrebe da budete zavisni od stalnog dobijanja istih saveta koje nećete koristiti. Nema potrebe da budete neko ko „zna sve“, nesposobni da primite nove smernice. Budite iskreni u pogledu svojih stvarnih potreba i hrabri da primenite korisne savete.