01.09.2015. Momir Iseni

Najbolji program treninga – (ne)dostižan cilj

Postoji li „najbolji“ program treninga, superiorniji od svih drugih? Program koji nema nedostataka i ne nosi rizike, koji vam omogućava da neprestano, u kontinuitetu napredujete iz nedelje u mesece i godine tokom čitavog života?

Kad pročitate ovako navedene stavke, koje prosečna individua nesvikla na rad i (pogotovo) razmišljanje podrazumeva pod „najboljim“ planom treninga, šta mislite: postoji li takav „rog izobilja“ treninga, koji bi jednom za svagda razrešio dileme onih koji od svega u životu (naravno) očekuju mnogo a zauzvrat nisu spremni da pruže ni delić neophodnog jer smatraju da su bogomdani i zaslužuju najviše (dok je istina sasvim drugačija)? U ovom i sledećem članku objediniću neka razmišljanja o suštinskim stvarima koje čine trening i pristupu koji smatram za trezven, realan, uravnotežen i, najvažnije od svega, primenljiv.

Trening je podložan evoluciji

Trening je živa stvar – ili barem živ koncept – čija suštinska odrednica je nužna podložnost neprestanim promenama i evoluciji. Svaki program treninga ima nedostatke i, u sasvim određenom smislu, rok trajanja. Tvrdoglavim insistiranjem na istrajavanju i odbijanju modifikacija dostići ćete plato i čak, pogotovo ako ste na naprednijem nivou, dovesti (ili, vojvođanski – doterati) sebe do povrede. To je prečica do stanja u kome ćete vežbati prenaporno, bez dovoljno odmora, ili nastojati da previše rano koristite prevelika opterećenja. Međutim, uz postojanje svesnosti o onome što se dešava, upravo takve greške će vas, ako na njih obraćate pažnju, vremenom načiniti pametnijim vežbačem. Nema savršenog ili najboljeg programa vežbanja na svetu.

Od ključnog značaja je shvatanje da trening ne izgrađuje jednostavno veće i snažnije mišiće i time iscrpljuje svoju svrhu. Ne mogu dovoljno da naglasim: veći mišići su samo površina stvari. Sa onima koji se ne slažu ne ulazim u raspravu. Sa njima, u krajnjoj liniji, ne želim da radim. Nastojte da izgrađujete telo koje je u stanju da optimalno dejstvuje, koje će, dok ga gradite, u pravom smislu reči izgrađivati vas, vaš karakter i samopouzdanje i pomagati vam da, u njemu – uz njega – postižete više u svakoj oblasti života.

Pravi, „najbolji“ program treninga za vas menjaće se onako kako se menjaju vaši životni ciljevi i perspektive. Svi prolazimo kroz različite stadijume u životu, u zavisnosti od godina, iskustva, okolnosti i aktivnosti. Pri svemu tome, u svako doba, vaš trening mora povećavati i snagu vašeg uma i duha, dajući vam unutrašnju snagu da prevaziđete izazove i savladavate prepreke sa kojima se suočavate kako u teretani ili na sportskom borilištu, tako i u životu.

Još jednom naglašavam ovu potrebu da se treningom zadovoljavaju potrebe na različitim poljima. Možda ste trener, poput mene. Možda ste sportista posvećen jednoj ili čak više disciplina. Možda vežbate jer to zahteva vaše radno mesto, u snagama reda, obezbeđenju ili armiji. A možda jednostavno „trenirate da biste živeli“. Šta god da je razlog zbog koga vežbate, činite to sa strašću i intenzitetom. Jer, pravi trening nudi nešto za svakoga ko nosi vatru u srcu. Bez strasti i unutrašnje vatre bićete, u najboljem slučaju, prosečni. Uloga te vatre je tolika da će žestok i postojan, konzistentan rad uz korišćenje traljavog programa uvek nadmašivati savršeni program kome nedostaju strast, intenzitet i konzistentnost. To nikada ne zaboravljajte!

Samopouzdanje je ključni činilac uspeha kako u sportu tako i u životu. Pravi trening pripremaće vas za uspeh u svakoj oblasti života, ne samo u sportu. (Upravo u ovoj činjenici krije se dragoceno merilo opravdanosti vida treninga koji primenjujete). Najbolji način za neprestano učenje je uvek posmatrati sebe kao učenika – to vas neprestano drži u procesu učenja.

Trening se zasniva na jednostavnim temeljima

Ne dozvolite da vas različite varke u obliku popularnih programa treninga ili ishrane koji obećavaju brze rezultate skreću s puta. Težite razvoju snage, mišića i opšte forme na duže staze. U pitanju je neprestani proces, nipošto nešto što se dešava na brzinu. Za nešto su potrebni dani i nedelje, ali za većinu trajnih stvari razmišljajte u kategorijama meseci i godina.

Bazični pristup i bazične vežbe UVEK donose rezultate: sklekovi na tlu ili na razboju, zgibovi, mrtvo dizanje, čučnjevi, iskoraci, potisci, zamasi bučicama, sprintovi. Kada im se pristupi odgovorno i sa pravom dozom zdrave agresije, ove vežbe će neizostavno doneti kako fizičku tako i mentalnu prednost nad onima koji dangube na mašinama za vežbanje i treniraju kao fensi bodibilderi. Snaga vam je, u svakom slučaju, uvek na raspolaganju. Vaše je samo da posegnete za njom i prisvojite je!

Ne idite nasuprot struji po svaku cenu, ali ne plašite se da, ukoliko otkrijete da vam neuobičajene metode daju rezultate, razbijate uobičajene šablone. Usvajajte i primenjujte metode koje su u rezonanciji sa vašim bićem, ali podvrgnite probi i one prema kojima ste sumnjičavi, kako biste otkrili šta pokazuje najbolje rezultate ZA VAS. Ne odbacujte bez provere. Ako utvrdite da nešto ne deluje, krenite napred i naviše. Rezultati će vam uvek otkrivati istinu. Držite se onoga što deluje i prilagodite ono što ne deluje NA VAS. Ako smatrate da postoji samo jedan način, nikada nećete zaista učiti. Ne činite grešku zapadanja u rutinu; budite sigurni da uvek postoji više načina za postizanje vašeg konkretnog cilja.

Organizam će vremenom neminovno menjati stimulanse na koje najbolje reaguje. Ako ste trener, slušajte i posmatrajte one koje trenirate jer i oni su takođe u stanju te neprestane evolucije.

Posmatrajući svoj program treninga, razumite da napredak dolazi onoliko brzo koliko ste u stanju da se posvetite SVIM bitnim detaljima. Podvrgavanje režimu treninga koji u osnovi izgleda isto iz dana u dan je upravo ono što čini da mu budete posvećeni.

Vaš dnevni raspored treba da bude planiran i kontrolisan od strane VAS. Ako dozvoljavate danu da vas kontroliše i određuje kada ćete vežbati i kada jesti (ukoliko niste zaposleni u armiji ili snagama reda), rezultati će vam biti u najboljem slučaju sporadični.

Trening zahteva ravnotežu/uravnoteženost

Postoji ogromna razlika između snažnog izgleda i istinski snažnog tela. Postoje mišići za pokazivanje na plaži i mišići koji su u stanju da obave posao. Ne dozvolite da samo izgledate snažno – budite snažni! Sposobnost podizanja velikih opterećenja nipošto nije konačni činilac koji koji određuje sportske performanse. Ono što se zaista računa je sposobnost da pomerate i koristite sopstveno telo, a NE sposobnost da pomerate šipku sa velikim opterećenjem u teretani. Postoji mnoštvo vežbača koji izgledaju snažno, ali nemaju svi „konjske snage“ kojima bi pokretali te mišiće. U tome leži razlika između snage u teretani, koja izgrađuje pretežno mišiće dobre za plažu, i snage koja ima realnu primenu u sportu i životu. (Više o ovom će oni prijavljeni na mailing listu za nekoliko dana čitati u sledećem newsletteru.)

Biti neko ko pomera granice i ruši zidove u teretani ne znači da će ista osoba automatski biti vrhunski takmičar u svom sportu. Naravno, važi i obrnuto: neko ko je odličan u sportu može lako biti slomljen u teretani. Pronalaženje ravnoteže između ovih krajnosti je od ključnog značaja. Gde god se krije vaša slabost, napadnite je. Ako se usmerite isključivo na svoje jake strane, nećete se približiti konačnom potencijalu.

Uvek imajte na umu kritično pravilo: ako ste napredni sportista to vas nikako ne čini i naprednim u radu sa opterećenjem, i obrnuto. Prava ravnoteža između umeća i veštine u vašem odabranom sportu i snage je ono što omogućava dosezanje punog potencijala.

Više nije bolje. Bolje je bolje. Pametan je trening je ono što je bolje. To znači vežbati optimalno, vežbati pametnije, vežbati bolje od konkurencije (ili od sebe do tada). Više treninga nipošto ne garantuje uspeh. Ali, imati više veština, više snage, brzine, eksplozivnosti, čvrstine – što više prednosti nad konkurencijom, veći su izgledi za pobedu.

Na drugoj strani spektra su oni koji fokus većinom usmeravaju na razvoj snage i kondicije u teretani, a nedovoljno na poboljšanje veština u svom sportu. To naravno stvara sportistu koji je snažan u teretani, ali koji nije u stanju da uspešno deluje na višim i zahtevnijim nivoima takmičenja u svom sportu. Na prosečnom nivou konkurencije, gde veština i umeće još nisu kritični činioci, ta ljubav ka više snage i kondicije služiće dobro. Ali, da bi se dospelo na više nivoe takmičenja i ostvarivao uspeh u njima, sportska veština i umeće moraju imati apsolutni prioritet, zajedno sa napadanjem slabih tačaka u performansama.

Pročitajte drugi deo članka ovde.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *